Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА УМ 87

Ова четири члана могла су бити саопштена турској влади. Али, поред јавних чланова постојала су и т. зв. „одвојени и тајни “ чланови и уговор о савезу. У њима је било, такође, одредаба о Турској. Прва два одвојена члана наређивали су Русима пре“ дају „земље, познате под именом Котора“ француској војсци и уступак Седам Острва у потпун посед и“влаенинтво Наполеону. Члан 8 савезног уговора гласио је: „Исто тако, ако турска влада услед промена које су наступиле у Цариграду, не буде примила посредовање Француске или ако се, пошто га буде примила, деси да, у року од три месеца после започетих преговора, они не доведу до жељеног резултата, Француска ће ићи заједно с Русима против Турака, две високе уговорачке силе споразумеће с о ослобођењу од турског јарма свих турских покрајина у Европи, осим Цариграда и покрајине Руменлије.!) | —

Још у току преговора, 26 јула, Наполеон је био послао пуковника Гијмино-а у Цариград да склони новога султана на прекид рата. Истога дана цар Александар је о свему известио генерала Михелсона: „Да бих испунио своје обећање, писао му је он, наређујем вам да се, чим будете примили овај налог, уздржите од сваког даљег напада на турске трупе, али да чувате све положаје које сада заузимате. Ако Турци, док не буду примили наредбу своје владе, наставе оружане нападе на вас, ви ћете предузети, разуме се, све потребне мере за заштиту. Ово важи и за корпус генерала Исаијева, који је одређен за сарадњу са Србима.) у

мм

т) А. Мапда!. Маро!боп еб Ајехапате !. Рагљ 1891 1. 507" 2) Цар Александар генералу Михелсону, 27 јуна 1807. (Петров. “ Исто. 1. 265).