Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ОСМА. ЈЕ

Долазак првог руског представника у Београд (Август 1807.)

У тренутку када је Паулучи ишао из Неготина за Букурешт, један цивилни чиновник руске владе пошао је из Букурешта у Београд. То је био Константин Родофиникин, који је био постављен за руског представника у Србији.

Још у месецу Мају, неколико дана по пријему српских де„путата, генерал Михелсон је доставио њихове молбе цару Александру. Представио му је да они моле да у Београд буде послат један руски чиновник који би председавао седницама Савета и помагао да се уреди нова српска држава и то нарочито с тога да би Савет имао већу власт од српских војвода, којих су се они бојали и додао је да би за Русију било боље да има међу Србима човека „који би њиховим умовима управљао како Руси желе.) Поводом тога иу одговорна молбу српских депутата упућену цару, генералу Михелсону је остављено да Родофиникина може послати у Србију, ако налази „да би његово бављење или само његов одлазак тамо био користан.“ Осем тога, наређено му јен да Србима пошаље 5,000 дуката за исплату 4,000 пушака које су били наручили у Земуну.“2) Налазећи да одашиљање Родо' финикина. у Србију може бити само од користи, генерал Михелсон је наредио да се за њега спреме потребна упуства а тако исто и писма за Карађорђа и за Савет.

Генерал Михелсон је препоручио руском представнику у Србији да проучи земљу и да прибере, у главном, исте податке који су раније тражени од пуковника Паулучија и да Србима да слична обећања. Он му је нарочито наредио да испита Карађорђеве војне планове и да сазна на којим се тачкама намерава бранити а на којима нападати. Осем тога, ставио му је у дужност да се договори с кнезом Ипсилантијем и генералом Милорадовићем о средствима за пренос у Србију извесних доброво-, љаца („ГршеаПегија“) које је Ипсиланти био скупио у Влашкој и да преда Србима барут, олово, шест топова који су се налазили код генерала Исаијева и суму од 100,000 гроша за исплату пушака, купљених у Земуну.3)

1) Извештај генерала Михелсона цару, од 10. маја 1806. (Дубравин. Исто. 118).

2) Барон Будберг ген. Михелсону, 2 јуна 1807. (М. Вукићевић. Исто. 566-7). 1 3) Упуства Родофиникину, од 28 јуна 1807. (Петров. Исто. 245-6. М. Вукићевић. Исто. 11. 572-5).