Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

127 Мужь безсовѣшакь всуесе труди шрнёїіи: иоідЪ едко. КсеЛмг /лЬ т%ё%оисті аЛЛ’ жтсд гї^д е<5ои. Добро шрче али изаань пуша, ІЦо обо знаки свакЪ зна. Наііи пре поави путь пакЪ онда шеци. Нв млаши недозрело воће! КадЪ сазре слаћећешн биши. Не крти гране Коећети де године родиши. 92. ДВА ПУТНИКА И СПКИРА I Двоица лутовахуу дружству, едань одЪ ни на&е сикиру, и почнесе фалити говорећи нашаосамЪ сикиру. Велиму други, та браше кадь скупа путуемо валялоби да ревешь нашлисмо, а не нашаосаиЪ. ІокЪ, неће овк ншца одЪ тога да зна ; а кддЪ мало по часѣ, етоши люди на кони за нима вичу сикиру! Шоћемо садЪ? Рекне ови, нагазићемо на сїясєтЪ [ они ће рећидасмо инЪ ми украли сикиру? Шо ти мене садь мешашь, зцоћемо сядь и иагазићеио? Реця зцоћу садЪ? И нагазићу, зазцо и пре ниси хотео да р енешь нашлисмо, него нашаосамЪ. Н а р а ж о у ч е н г е. Са свимЪ людма добро з у миру и Любови живи» ти а сЪ комшїама наиболѢ. Боли з на близо прїятєлЪ него на далеко брать, вели Сирахь. А Пре' мудри исїодЪ стари како насЪ лепо о овомЪ совѣтуе ! *’Од т'іг (ггЗ'еі/ §ууи&і ухієі г оу /лсЇАіїсс умКіїу І7и б'а'іта, то) у’іі г) аоі уеууцтиі ’іуаоу.