Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

157 108РИСЪ И ЛИСИЦА. Р исЪ сасгпанесе негде са лисицоиЪ, пакЪ нама почве о своей кожи говорити, дичећисе и поносећи каквае лепа, гладка и шарена! КадЪ годЪ доћемЪ, каже, на кои потокЪ за напитисе, немогу доста дасе нагледамЪ мое красые коже! вѣруйми секо, да сто очїіо имамЪ ішаоби іца гледати! Досадисе већь лисици и догрди све то ігакь опетЂ то слушати, пакЂ му рече. Кажи ши мени, мои брайко, ияашли ши толико разума и лаиети да учинишь, да та кожа на вашарь не доће? А безъ тога* колико з она лепта, толико горе загпе! Моя витие лепа нити шарена као гпеоя, но ниіцаманѣ, сваки ми часЪ глава на концу виси, а ради іца? Ради коже! , Наравоученїе. Одавде нека себи узму прекрасну и преполезну лекцїу девоике, а наипаче оне кое мисле дасу лепше него друге: некасе измладости незалућую у свою мяиму лепоту, добро знаюћи да коликосу легшіе и присшалїе, ако не буду гшале доволно ггамегпи благоразумія, стида и честности, толико горе за ни. СвакЪ се лакоми на лепу ружицу , а како увеме и необзиресе на ню баца а подь ноге. Лепогаа в сами видЪ, кои данасЪ есшЪ а сутра нїе; а добродѢтелЪ а онай прїятни мирисЪ, и прекрасно благоуханіе кое неоставля чоЕека не само у старости, нега и по смерти. Оиа з дѣвица у правь л-е-