Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

ІЙ} їоћи богу йго з куряке за ни саздао- Мало по шоыЪ намѣрнсе кегде ка убїена Орла, кога већь црви едуЪи мєѣу собсмЪ гоаорау, дивно чудо! и сами високопарни подьнебеснй Орли за црвесу на свету! садЪ се шо првь нашъ ПустиникЪ опамети, кадЪ му иадне на умЪ да и нѣгово! тѣло одЪ урви неће ушећи , да нїе истина да з БотЪ све за самога човежа сшворїо. Изъ овога кюжеко ласно заключити, да онай, кои ни на чему другому, него на злу, и на пићу, на покою и на сласти Богу благодари, не ггознае како надлежи, ни себе ни бога; ерь му не зафалюе, него на чему и сва проча живошиня, да зна, биыу зафалнвала. Дужнисма славиши вѣчнога Творца аза воздухъ коишЪ дйшемо и за Боду коиомЪ се прохлаждавамо, но овису дарови обіци и живошнимЪ дагпи; По превозходителству обаче аа благородномъ и високомЪ дару словеснога разума и безьсыертне душе коя з способна! свє то већегь просвеіценїя, Вогопознанства, науке,Празде и добродѣтели, овесу саме веідикоенась одЪ безьслове«ни живошиня ошличаваю , на нима смо дужнн Богу благодариши; а само тада пристойно благодаримо, кадЪ ове дарове како на своевременно! и вѢчно^ тако и на обіце. добро употреблявашо. ■г;-

г ■ : ЇІІ. ЧОВЕКЪ УБОГЪ И ЖЕНА. Чо векЪ убогЪ разболисе тешко, и немиаю&и се ёЬ чимЬ лечити, нитилѣкаромЂ џлаћати, рече ?кени своиай да оде у едань манастирь и дасе завєпгуе у свепгу ОбителЪ дати сшо Волова ако I. 2 иоії