Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

Ье свакЪ наћи у вишереченой книжицїі каДьсе преведе, а ми садЪ айдемо къ басни. Тосола право вша д}0 укорава оне пушнипе како, не само не благодарке, него савише неразсудне и несмислене, коихь паметЪ ни мало имЪ далѢ одЪ носа не досеже, да разсуде, да ниши з све іцое годЪ на свешу за самога човека, нити пакЪ и оно ідо з за нѣга, да неможе и не мора битиза саыи самцаши ТрБу. Я ми* слимЪ , (а наћесе иоідЪ ко да овако дума) да неимаї*ю ниіца него шрбу, фалаши лепо, болѣ би било да ни нѣга нїе. И нека ко не ыисли да самЪ я трбуу непріятелѣ и злошворь, свима часпіЪ и поіценѣ и іЪ моимЪ за едно, али по свираи пакЪ и за поясЪ задени, неваля да онъ змисли да з онь самЪ на све» гпу. Овде се досада една лепа Арапска їсторїица, башъ кадЪ ми паде на умЪ казаЬу з. Едань пустиникЪ дервишъ, иыене'вЪ АбдулЪ ИбраимЪ поће изъ Анатолхе на меку да постане ачїа. ПрелазеЬи йена прекрасна мѣста, у койка све Горе и холмози и мећу нима цвѣтуће долине саке собоаЪ бяху насаІіене и покривене нреизрядними плодовитими древесами, кое анашолска земля раћа; ту су Маслине, Смоковниуе, Финики, Шипци гранапхски и сладке Наранче : Потоци кристаловидни спуда протичући туда шуіуе и къ покою маме, разни видови птица іпу пою, цвѣти лимунски и ливадни савь воздухъ облаго.ухаваю. Нашъ АбдулЪ ИбраимЪ ыисли у себи,нисамЪ ли я како у райдошао? Али опєтЪ неће да вѣруе; заіцо добро зна (еръ з тако чу о) да з рай негде на другомЪ месту. Ниіцазато, онь на свакомЪ пошочићу пересе и нешанише; зде до си тос» ти кадЪ едно кадЪ друго воЬе , као у некомЪ восхшценїю восклицаваюћи, Боже благодаримъ тніцосиоволике сласши за човека сшвррїо! Идући напредЪ доїге у едань вилаешЪ гди з Войска и Битва била, ту куряци зду-убїене люде , и аафалюю богу , ідое и саке исше люде за н'їову рану'стпорїо. Вѣжи сиропа АбдулЪ ИбраимЪ другимЪпушемЪ ;кадЪ ешоти внди негде едераша курята гдига гду орлови, зафалю*