Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

ї8і «иціи суди О ОномЪ ідо беседи, Друго чему насЪ баснаучи, ово 9> да нечйнимо непристойна сравнЪнїя и сприуподоблБнїя , као мачка коя полаже себе у сравненіе сЪ ПапагаломЪ , исшасшварЪ коя едному тоже лепо стаапги, другому стой веста ружно. Ево како прекрасно о овомЪ Фїлеыонь учи Тсу /лг] ХіуоУТсс тсру ѢоуТопі /лціїе еі> Ко намЪ незна рећи ниіда да валя, су двесаио речи онь з дугоречиаь; благоглаголива ника невменява За многослов-лива и весма много кадЪ беседи и за дуго време. ПрикладЪ у овоме Оіаира ми узми; Овн нами сшихе безчислене пише но нано Омира не назва дугачкимЪ. Прекрасань з даръ лепо у мети бесе. дитии пристойно времену и людма; знати како састарїимЪ, каколись подобнкмЪ себи, сЪ здравимЪ илисЪ болнимЪ сЪ веселимЪ или сЪ скорбиииЪ, НашемЪ Архїмандоишу оповскомЪ ачи Захарїу , волну доће на посеіденїе старацЪ Вуя изъ Ирига; пакЪ у засваку речь, молисе Богу господнке! докЪ се оноыЬ досади, пакѣ онако болестань сшане викаши: Та проћимесе старче вуио ако бога, знать ! Та богусе ыолимЪ , нс-Ьу се теби молишй. Ово ігридодаемЪ овде, ибо ова би често бивала фаворита преповедка моега благонаравнога ѲЕОДОрА МІІЛуТИНОВИЧА. Но онь бїе тако лепо знао казивати, да и плачевань мораобисе насмеятда Сврхьсвега, ово нека добро зчамо; да коз годЪ красноречивь , ако онь свое красноречїе злоупопіреблява, о Пристойности, честности и Благонаравїу немареііи, яознашой Исшини и обіцеыу добру непоборст&уюм 3