Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

Жћери добро неказиаду да благообразіе и Краснолігчїе кадсу сЪ ц'ѢломудрїемЪ, сЪ свешомЪ чесшносшїю , сЪ смиреномудримЪ благоразумїемЪ, сЪ незлоБивимЪ и непорочнимЪ благонаравїеыЪ, сЪ разумомЪ и мудростію соединЬие, ондасу миле и прїятяе Богу илюдма; а безъ ови добродѣтели, и сЪ противникъ киша злобама сва лепогпа, и красота, и прїя« гпности ниіца нису него ругоба, срамота и и несрећа. Нека приме ови премудри совЪшЪ благоразумнога Оца, кздЪ се годЪ виде у Огледалу ако имсе чини дасу лепе, некЪ све свое попеченіе у шоеЪ положе да свою лепогпу са злонаравїемЪ не обезчесше и не потару. Аколи имЪ се то нечшш, неквсе (нимало нестараго за о собиту тѣлесну лепошу; знаюћи, да душевна н наравна Красота, коя з у нїовоп власти, несравненно з чеспгкїя и благороднїя; ибо ова, чрезь годные и сппаростЪ неможе увенути, болестЪ з неможе наружиши и пору шиши , иста Смршь нїе кадра уничшожиши ю, заідо з она рода божїега и сь богомЪ скупа поебива к вѢкуе. Гаі риісћег сші Га С Ьопиз ' Досша а красаыь кое досша добарь ! Паметно учи федрусЪ. -■.,У

, »«■«-;.' _ 120. ЛИСИЦА и курякь. Ддісица упадне у едань бунарь, у то исто врене послучаю пролазећи туда КурякЪ чуе гласЪ и вику изъ бунара; погледа у нутра и види бѣдну лисицу готову утопитисе; кояга почяе молцпти и заклиняппі, да поигпи колико брже, доне ее уже и дае извуче. КурякЪ се обевда све то