Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

* 189 ■0е учпвитп, но при тому, запигпае да му каже, како з ту упала, она коя иначе , одЪ свакога почитуесе за хишру зверку и врлосе ласно неда преварити. Зг>ке- Уже! Вйкне она, помагай! видишь да мени нїе до дангубе и разговора. Извадине пре, пакЪ не онда питайіцогодЪ оћешь. Л а а и о у у а н ї е. КадЪ видимо кога у нужгди и неволи, ако можемо,- помозимому: аколи иеможемо, кажимому управь дасененада: нити стойло зановетаюћи и приговараюћиму, да ниси то учинїо болѢби било. КадЪ ко погреши и пострада, шада и самЪ видя да нїе како'надлежи поступїо, нитїе потреба да му ми' кажемо оно ідо онї чузствуе. Оно з добарь погаћачЪ кои погоди пре него се сшварь случи, а кадЬсе вєЪь ідо догоди свака бака може о тоыЪ прорицаши. Кажу за шпаиїоле, да акоће ко одЪ ия и просякЪ бити, опетЪ з поносишЪ и ЕисокОуыань. Едані одЪ ови заиіце одЪ некогЪ Господина даму ідо да: а оньга почне увѢіцаваши да здравь човекЪ не валя да проси, него сЪ трудомЪ руку свои да себе обдержава. Оѣешь ли ши мени дагпи ідо я одЪ тебе иідемЪ? То ти мени кажи; одговори му високоумни просякЪ, а то ідо ши мени садЪ говоришь, држи за се, ерь я све то ЗнамЪ болѣ одЪ тебе. Бѣдна сшварь просякЬ поносить ! Заідо иначе знамо, да нужда и убожество смирява и велику гордостЪ. Срамотна веідь видити здраво тѣло да проси, а наипаче кадѣ бива изь лѣности и обитая : а кадЪ 9 познашо да з ко трудолюбивъ и поіцень, пакЪ мусе случи какво несчастїе: онда свакЪ чувствуе велику радостЪ к&дЪ може шакомЪ помоги. у Аѳини изъ шећу прочи Судія' урећавалисусе и гоакови НадЪзирашели, коису морали знаши, на кои