Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

209 •ће н Они да Деру вясЪ; у шоиесу они паметни башь као и ви. А ешо босне, видиее одавде гда савь ришћянлукЪ гауркоиЪ дае, а нико не проси, него иоіце у свакомЪ селу наодисе фала богу имући люди и газда. ідо шия велимЪ, гдн се люди сами не труде, но сЪ тућомЪ мукомЪ иіуу да живу ®нде мора бяши проклешс.шво божїе и прошня. Сведочба ши шоме наши калућери и фрашри, они ни-> комЪ ииіда недаю али све ггросе ше просе: а да ви ммаше жену и децу ви би радили као и ми пакЪ би васЪ и богЪ благо'їловїо и дао би вамЪ као и нами. С. То нїе за насЪ ерсмосе ми одрекли міра, жене ш фамилїе. К. Свегасше се одрекли а нашесе кесе немогосше ни поіцо одрећи. Кадстесе насЪ одрекли, іцоћете мећу нами, и ш;о намЪ мира едань пу* ші не даше? КадЪ ми одЪ васЪ ниіца не иідемо, не иідишє ни-ви одЪ насЪ, проћигпесе насЪ и оканкше. -С. Неиідете ни наіяега благослова? К. Я сатти кагао, благословите ви себе да више не просите, а ми, у свакомЪ селу имамо наше Свеіценике кои ће насі благосливляти. С. То си ти науяїо одЪ онога грка канцелиста у книню, а не знашь да онь нитїе лашининіни грекЪ. ОпешЪ се старацЪ Капетаиь здраво насмез , говорећи, проћисе тиочегркаи латина; ми ако и нисмо грци ни латини дао намЪ 8 богЪ паметЪ као и нима, да ако оћемо можемо знати іцае добро и поіцено, іцали нїе. С. Дайми баремЪ и тай цекинь, и богЪ да прости, башь ме з данасЪ скупо стао. К. Котїе крива ? ши добро знашь да кодѣ мене коекакве турске мусеведе не пролазе. —■ — — Овдесе з нашь светогорацЪ иоід® паметно разговарао, знаюћи дае речени капетанЪ шакови човекЪ кои неда ласно на сенасртати; Алгї діа други мѣста долазило би довике, кавге иана" шеиа. Ево права причина, заідосу већь такови калућери свуда и мєћу сви народи у презренїю; и ниіцаи иоіде не држи него суевѣріе и простота люди , кои како упазе калућерске капе и маншоросе и кукулце, ня сами незнаду іда себи о нигаа вооО бража»