Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

224 Фїлиііи. СвакЪ радо слуша їдо самЪ говори ; обичаваше рєЬк • нашь добри Карамустафьага. СвакЪ радо чнта оно ідоса-мЪ напише било іда било; Акое истина оно 150 моя покойна маши говораше, (вели "ЖилЪ Влазь) у цѢломЪ Сенпдилану, у време мога дешинства нїе било ни лепшега ни памешнїега детеша одЪ мене. Но валя знати да одЪ овя вишеречени неки имаду право, а неки криво, и у овоме стоя сва различность. Да су се Димосеень И Цицеронъ , и нима подобни, у свомЪ говореню услаждавали, то ће свакЪ, косе у овомь послу поз* нае, докіз з годЪ свеша, рећи, да су весма право Имали и миелили. Здраво трудишисе и зной ти за заслужиши, у комунибудь дѣлу, похвалу; и тако желиши ю, ово има свой прави разлогЪ: Али здраво ести и пиши, за дуго на кревету се окреташи и протезати, а остало време зевати, гледати ко кудь пролази, ла-ндаши и у вѢтарь блебетати: и ідое много горе сквернословя* ши и друге ЗАОсловити, и ниіца манѣ за похваломЪ зїяши, овое крайнѣ будалаідине изискиванѢ. разумамъ жели похвалу; али з желн одЪ памешнн и добри, и на влаетито одЪ они кои се у дѣлу познаю. Мораоби ко бити смеса зла и добра и самовеідно лукавство и притворностЪ, подобань лукавоыЪ Шези Лудовика четрнаестѳга духовнику » кадЪ би злимЪ како годъ и добримЪ угодиши умео. Горе паМЪ егдарехутЪ памЪ досфѣ пси че.лддѣцні Вели намЪ неложна истина: а заіцо то? за то їдо по несрећи насвешу иоіцЪ имамного» зли и лукави люди, кои, о ономЪ неговоре добро» ко нима по ћуди нїе. Но, за садъ, нека на страну , іцо о нами други мнсле и говоре: разсмотримо паче, іцо ми сами о себи мислимо и мудруомо; за овимЪ весма много стой; а кадЪ се ово у пристойни' поредакЪ положи и друго ће болѣ слѢдовати, Ми сви себе природно любимо; но за шо, ели право да сами себе заслепляваыо и варамо? Нм поійО. Є«о како, башь еврхі овога еда/ нь