Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

противъ сваке и-скрице памети и разума,-на ума" лѢнїе, истреблѢнїе и на погибелЪ рода человеческога. СлѢдователно всеконечнога безушя измишлѣнѣ и дѣло. Я саыЪ остарїо већъ са нноги народа и и. езика калућери; (и самЬ, да коясамЪ гуя него калућерь; кадЪ озако самЪ живимъ ? разве іцо у црнишЪ алинамЪ обученъ не оДимЪ^) иоіде, фала господу богу ! НисамЪ ни у ед-номЪ роду и езику такове дрвене и нечувственне калућере нашао ни познао, кои за женомЪ не З’здишу , не чезну и негину. О нимъ древнимъ у непроходимиыЪ лившскимЬ пусшиняыа пу.сшиникоыЪ (како жи-шїя нїова гласе) воздушна, или болѣ да речеыЪ, чрезъ нїово воображеніе начинѣнидухови, у жене (и по свой прнлице лепе) су имЪ се ггрепгварали, и како на санъ тако и на яве долазили. Ада ідае друго ово, разве непобѣдимая воля Бога Творца, и непоколѣбими и вовѣки неподвкжими естества законъ? Кои чини да чловекЪ безъ жене неможе бнши, како годъ голубь безъ голубице, како риба безъ воде и како све іцо живи и дише неможе биши безъ воздуха. Оно 130 свеіденни пое пѢвацЪ, не разумевасе само за водное, него за све естество и редЪ, когае премудри и «вемогући уредїо бсгЪ. Предѣлъ лоложнлЪ еси егоже не лрепууть. Одъ овога свеіценога и вѣчнога п-редѢЛі1 коее годѣ удали, мора сирома туічараши по Ираку и глааомЪ кое оіца лупати и носЪ гди не валя завлачити: мора, аковіусе и неће, за люту неволю блудити и као изгублѢна овца заблуждавати, и акоће янћелско срце имаши, принужденъ з изідетитнга и поквариши. А како и за іцо? Ешо за то, за іцо з прешао они предѣлѣ Егоже не лреилутъ, и кога ноіцЪ нико нїз сЪ чишавимЪ врашомЪ поесшупїо и прешао. Я благодаримъ творцу моему іцо ме з упушїо къ науцк подезни ззика и учинїоме наћн сладку забаву сЪкннгама; А иначе у ономъ зеынотЪ раю подобнойЪ мѣсту, у прекрасномъ Опону, коега всегда сЪ .услажденіемъ срца сйоминѢмЪ, неби несрећнїегЪ одЪ . мегіе