Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

бримЪ и че'сшнимЪ хюдма, сЪ нашимЬ правимЪ благополучіемъ временнимЪ и вѣчнимь и сЪ самимЪ боголіѣ во Х-рїсшѢ Іисусѣ господѣ нашемѣ кому Слава Честь и покхонѢнїе во вѣки вѣковь аминь. «а! ■" ■ •***■ «п~~| •: ’ -г" ■ —~ . " 1" 134. ГуСКА ВОЗГОРЖЕНА Мећу белимЪ гускама наћесе едиа найбеля одЬ свїю и найлепша. Све ъ гуске радо гледау іі ыѣйзину лепоту хваляху; докЪ сє ова ионесе и иетне себй у главу да она мора бишн рода лабудскога, Одлучисе одЪ прочи гусака, почне пликати по ззеру уединѣна, кадЪ дйжући и протежући, а кадь накривлююЬи шїю свою за показа,шисе оно гца нїе-. и дотле доће да смѣхь и поруганіе свимЬ гускама буде. Н а р а ф о у V е н г е, Изь Ове басне,- сванѣ себи ласно тоже полезну науку извадити. То есть, да дарови како тѢхесни, присшалосшЪ и лепота; тако и душевни, остроуміе, разумѣ и наука, пріятно су веіци и похвалне: но дотле, докѣ сь нима ко смиреномударг ствуе. А какосе ко, на подобіе ове наше гуске, еа евоими какпимѣнибудЪ поеимуіцествами, почне юрдити, главу више дизаши, него 130 валя да в тіодмгнуша, на едне-као сь куле гледацш, а на друге