Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

а89 сиће нѣга богЪ; а не зидови, звона, злашошкане одежде (женска украшенія) и сребрнопосуће. За то, све гпе везди (кое ни на какову дѣйствителну ползу никомЪ нису; развѣ на детинску и суевѣрну очію забаву; и на неразсудну свеша гордость) некасе уложе у едань капишалЪ; апришоме, наћићесе шноги коићё радо и доброволно и одЪ себе іцо дати; да сешогу,ако невашеубарешЪдве сшошине младићаза Єудуіце свєіденство и за учителску службу воспишаваши и уїиши. Овоће бити православіе и благочестіе, дѣиствшпелно хрїстянсшво и церковна слава и украшеніе; а не прззна и велерєчива имена безь никаква плода и разума, у вреые простоше и варварства како ко може и оће онако и живи; докЪ умре пакЪ се степе и несшанега; а садъ з већв вреие дошло да се имена и паметь онихь, кои ідозначе у обідеству, или вѣчной чести и слази, акосу добри; или вѣчному безчестію и поруганію; ако су зли И неваляли, предаю. Свакь , кои себи за честь почишуе словеснимЪ чловекошЪ нарицатисе, и кои вѣруе да разумну и безсыершиу душу ииа, онь мора овако ыислити; ВолишЪ биши у Семартону или у Войшегу снрома СвеіденикЪ ’сЪ просвеіденимЪ умошЪ и сЪ чисшомЪ совѣстію: неголи у Београду Ыншрбполипіь ’сЪ мрачнишЪ невѣжества . уыоиЪ, и сЪ немирномЪ совѣстію. Они, кои гццу науку, само да чрезь ню на некакова зовома господства доѣу, а не, да разумнїи,- просвеіденїи, боли и совершеніи буду; пакЪ акоћеду и у селу децу учити: Такови, криво, мрачно и худо мнѣніе, како о науки тако и освоиой души имаду; и подобнису басие орлу, коисе високо пенѣ, само да гди зечиЬа ала коонячу угледа. 4 Т чЬ-