Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

297 колико з онь главу у чабру држао; да садЪ изъ тога позна краткость живота, коимусе а до садЪ дугачакЪ представляо и чинїо; и да се у иапредакЪ опамеши и уразуми. Било како било; рече Султанъ, я йюга покора, и сїясета, и мукер и срамоте за живота иезаборави! ОдЪ садЪ помажише ліи само сЪ вашиліЪ добримЪ сов'ЬтоліЪ, п.акЪ Ъе те віе шопрвь познати. Господине мили боже да зле женице ! Избави шаке иыогЪ злотвора! Лако се вами смеяпіи ерь ви иоіігб неанаше іцое зла жена! Замочьдерше само главу у оеи чабарЪ пакЪћсше видиши, — г— ■— Ова се пов'есшЪ види да з нзмишлБна; и при првовіЪ погледу, већма се за шалу и сшей саставябна чини; алн кадЪ здраво нЬкзяво значенЬ и моралЪ разсудимо, ншца не може истинишїе биши. Заіцо, іцае нашь животъ и наши сто година кадЪ нроћу ! Ниіца! Ово сви знамо, іт нико о шоліЪ не суыня. Нїе ли дакле паметнїе и -болЪ, разумной добродЪтеляо на нашу временну и ванну ползу , славу и благополучіе ово неколико година провеспіи; него на временно и вЪчно безчестіе, срамоту и злополучіе? СладкопѢвни СлавуякЪ акоће само едну годину преживити вредиїя муе него врану сто. услади наыЪ пролєће поянёмЪ своимЪ, излєже свое пиличиће и одрани, и свакЪ воли едкога славуя чуши да пое него иляду врана, и сврака, овеће краакати и крекегоати колико ши драго; али пояши нећє никада, акоће аоіцъ шолико живиши.