Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

равоученїеиЪ ; говорећи ми да з ічон живешь «ра* гпакЪ ; ако си радЪ да не огравшешь! Главу само, рече дервишъ, пакЪ држи з у веди коли ко дуже можешь. Онда ши онь сЪ главомЪ у чабарь; иосгпои нсколико, па кадЪ з изъ водеизкади, гледаюћи са ужасомЪ на дервиша, Айме нїедна вѣро. свече! П|о учини одЪ мене! КоАїіколиіне нашучи да одЪ бога каћешь! Ша ши з тчинїо? Запитаю официри. Како ш;амїе учинїо! Ево равно двадесешъ година како шрпишЪ кеизказане муке'! ПакЪ почне нзказивати своя страданія на ови начинь. Како умочи главу у ону проклешу воду , наћекЪсе на брегу Нила рЪке ; дигнесе ребелїя на ме и исшераюме изъ царства: ше ши я бѢжи оставл'Бнь одЪ свїю свои, преко некаквя сшраовиша пусти планина гг и песковити поля; доћемЪ у шућу землю, гди за не умрети одЪ глади-наймнмЬ се, и служїосаыЪ сєдашЪ година. 3ГмРе ми господарь; а я се, у зли часЪ по ме! ОженимЪ сЪ нѢговомЪ удовицомЪ, зломЪ женомЪ и проклешомЪ да иой подЪ небомЪ у ялу нейма пара! Седморо деце сЪ нїомЪсамь изродїо, и све за луду; бре тукла ме з ша жена! бре мучиламе з! Изказатн вамЪ не могу іда самЪ шу поднео ипретрпїо! А кадЪ прирасту деці, ала као имЪ и кати; найпосле сложесе сЪ матеромЪ, пакЪ каменѢмЪ бацаюћисе на ме, отераюме одЪ куће: шада ши я, кудЪћу? ЦТоћу?'Те опєгпь преко исти поля и планина вратимсе катрагЪ. КадЪ доћемЪ на брегЪ Нила дочєкатеме ви и признатеме опешв за свога Султана. Послѳ толики страданія и мука ідо самЪ искусїо’, задаемЪ вамЪ мою вЪру! нећеше болЪга одЪ мене човека у цВлоыЪ Египту каћи. Чуде се они, и кажу му да нтца тога нїе било; нитиз могло бити за столико кратко време. одЪ кадЪ з онь главу у воду умочїо. 'Нїв могло бити? Кратко време? Вами з до шале! Бре мена вк-питайте! Кои самЪ све то, ідо вамЪ кажемЪ, преко главе премегпнуо! Тада и дервишъ каже му да то све д;о' з оиь сшрадао шо а за шолико било за. .’К-О*