Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

Кадага кь тому не видити. А по нѣговомЂ яреставлѣнїю, већь низда ти ту не рстаде іцо биме задржавало и уставляло „ У исто време случисе, да едань маиасширски ћякЂ, именемъ Аѳанасїе, намѣри поћи у -свой родЪ охорватску; но знажћи да нѣговь стриуЬ Дїонисїе, кои гае ту довео бїо дага докалућери, небнга за-главу пусшїо; зато онь на.уми и безь остай сЪ богомЪ дома поћи: и будућида.з саганомЪ лепо живїо, каже ми гцое намислїо: то ти я едва дочекаиЂ, одкрїемЪ му сь подобномъ довѣренностію йога желта, да би и саиЪ радЪ кудь далѣ поћи: и у коемудраго мѣсто, гдн се млади люди уче доћи; алЪ незнамћи ни на коіо страну нута; замолимЪга да ме поведе сЪ собомЪ до Хорватске; а оданде здо богь да. За іуо неби? Одговори онъ; у дружству се много лепшепутуе, него самимЪ. ДамЪ му неіуо новаца, те о де у ИригЪ и купими долаиу нлаветну и чакшире, и урвєне айдучке Опанке; пакЪ сутра дань рано, нимало неоклеваюћи; айде сЪ нимЪ заодно преко раковачке планине ; спусшимосе кь раковцу ; но сшраньпутицомЪ нао-коло , ерь самЪ я ту познатЪ бїо; пакЪ ти сеє измећь фрушке горе и дунава, путь зеленьграда. Ударимо на осекЪ, прећемо у Славонію, и идући кь Пакрцу, у едномЪ селу случи намЪсе неіцо чем'Ьсе нисмо надали. Чуемо у едной авлїи пѣсне и разговоръ множества люди; знашли тое! Речеии-Аѳанасїе, и піакосамЪжедань, ућимо у авлїїо заискати воде , и видити іцасе ту чини, улбземо: КадЪ али ту свадба и веселѣ; на і*аше исканѣ воде, иапіи женихова рече намЪ? драги путници! Овде се даяась не пїе вода, него вино; и ако оћете одите унутра. улѣзе* мо, а хсадЪ сватовомЪ кажемо дасмо поиздалека; хее срића! Викне кумЪ, кадЪ на овако веселѣ изъ далека гости долазе! рече намЪ сѣсти, зсти,