Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

322 и нипозцо недаду поћи; едвасе растанеио као да сио мислили довека живши скупа. Мой Аеанасїе поће даме отпрати до Петринѣ, и доће до Загреба самномЪ; гдц, у предградїю при едношЬ купцу у-змемЪ едну собу на месецЪ: Каже намЪ домаћинь у вече, кадЪ чуе мое намѣреніе, да у граду ииа Бискупа влашкога КолећїумЪ; и да чекаюћи я прилику за поћи у Армію, могаоби иећу тииЪ онде почеши дїачки (овако зову латински) учишисе; Обо ми предложеніе мило буде., и поћемЪ сутра дань сЪ АѳанасїемЪ видити какавь а то ту нашега Епїскопа КолегїумЪ (заі^о насЪ зову влае), Доћемо ту, одведу насЪ предЪ началника, кои насЪ учтиво дочека; и каже мени, чуюћи дабисе я радЪІ учити; даће онь тай дань писати за ме Епїскопу, и дасе узда мзходатайствоватнми да могу при нима имати квартиръ и препитанїе: полюбммЪ му я руку, н зафалииЪ на таковомЪ об'ђгцанїю. Но валя да знать мой. синко, речеми онь, да ако оћешь, шзжешь евдеи неколико година све потребно содержаніе имапш и учишисе; алы валя да будешь умять , како пдосмо и ми, А ларь сше ви Унїяши? речеиЪ му я, уплашень. Есмо, одговори; и да то иисм©, ми не само неби КолегїумЪ нашь овде нмали, но неби намЪ дали ни пребпвати. Кадь з гпако, речеиЪ му я; ви о мени ниіца неиішіише Епїскопу; ерь я унїятъ нећу бішш, да би зна© никадЪ низда не научиши. Види онь “да самЪ;Се я препао, и тихимЪ рече ка]нЪ речма, та не бойтесе люди! Нећемо ми васЪ силомъ поунїятиріи? Останите баремЪ теручайте сЪ нами,пакЪ онда идите сЪ богомЪ кудЪ оћете. Опростииосеми и изиЪемо изьнѣгове собе; рече онь нєіцо латински другимЪ децама, коя изићу за нама, и любезно-насЪмоле да останемообѣдовати сЪ нима; Брєме а ручку, веле намЪ; неидите гладни одь насЪ! АлЪ мени нїе до ручка, ерь ми колена подаиноиЪ дркћу: ые памшимЪ какосмосе изпричали ;