Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

триню. При речєаноиЪ Свепценику пребудекЬ до Ускрса: овн наиѣраваше по празнику поћи и одЪ Епїскопа патенту на шоузети; кадЪ на светлц фторникЪ доће намь невесео гласЪ дае други СвеіденникЪ Епїскопу Грешлики неколико дуката внше дао, неголїе мой обѣпдао бїо, и патенту већьузео; Кажу наиЪ кь тому да они СвеіденвикЂ води за ћака свога синоЕца. Тай иети дань, пригодимисе и други случай, кои ме здраво уплати: У церквисмо на Литургїн, кадЪетоти улѣзе нладЬ дїомакЪ , подићуие мрави ; мисли.мЪ у себи, коби други башь онде на образу имаоГавре изъ Вуковара ,. Владике Парѳеяїя ћака велики мадежь? РадЪ би, или дае ко други пакЪ начасшЪ му мадежь; или ако з онъ, даме како не иозна. Какосе служба СБрши, а онь ши управь кь иеии; кои му се као стыдлива невеста- и невеідЪ нечиняхь: Зовнеие на полѣ да ме нєпїо пита; одемо на само подЪ едань Расть. За лудусе ши поклапз.шь , речеми, я тебе позиаемЪ како годЪ и шияене; алЪ се ши ни мало меяе не бой, зарь си ти заборавїо да смосе ми сватда добро пазили? Доброси учипїо шосиодь Калућера утекао , башь као даси мене питпао ! Ти знашь да ко неби радь сваћашисе доікЪ з годъ живь, ондему нїе мѣста. Него кажи ми , кудЪ єадЪ мислишь ? ЯвимЪ му я, у каквой самЪ надежди бїо, и коя з већь са свимЪ изчезнула. Айде самномЪ рєчеми уБечь, я тамо идемЪ гди службу искати; ерь би радЪ немецки добро научиши. КадЪ самЪ пошао, морамЪ кудЪгодЪ ићи, айде кудь ти драго ; отвеідамЪ я. Велими да з чуо даће ДанїилЂ плаіики Епїскопь поћи у бечь; да ъ онь нѣиу добро познать, и даби сЪ нимЪ до беча могли доћя; те ти ми сутра дань путЪ Плашког*. КадЪ тпу доћемо, наћемо Епїскопа; коинасЪ Прими любезно ипринуди остати при нѣму дватпри дни; Овай блажени божіи чловекЪ! Као дага сами БогЂ нашо упути, да ми да совѣть, коиће X з бла»