Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

благополучіе целога живота моега причиниши; предсшави ми да з мучна сшварьгтако далеки предузимати путь безъ доволно трошка: за Гаврила з лакше; оаь неколико и немачки зна, а службу оће, то ласно ложе наћи гдиму драто: а за тебе, велиии, найболѣби било, до гди школу држишь, за две или три године можешь стећн. конз стотияу форинта, пакЬ онда реци иденЪ у Руссїю. Ови совѣть смилимксе са свшаЪ:Гди би нашао таково мѣсто гдибн потребу одЪ меке и мао ко? ЗапитамЪга: Нигде тако као у далмацїи; одговорйми; изь различай мѣста ондешни Єбєхцєяици молилисуме, и чеспіѳ ми пишу, да имЪ когЪ магистра пошалѣмЪ: И чинимисє, (приложи) даћепгъ у Манасширу Комоговини наЬи еднога Свеіценика одЪ туда; сЪ коимь, можешь тамо поћи. И само иие далмацїя полюбимйсе; акиби предчувствовао у срцу, даћу ту неколико весели и спокойни провести година. ДоћемЪ сЪ ГавромЪ до комоговнне; н тусе разстанемо: Онь оде путь Беча; а я, не наша вши ту вишепоменутога Свеіценика, покажуми велики ДруліЪ преко Белебита, поћемь и самЪ покран свешога Жикуле преко планйне, путь Лике икрбаве. Пролеће, красота вреліе! Све пѣваюћи дасе Горе и долине разлєжу: ИовдЪ да нисамсе гдп гди паспіирски паса плашїо ; чинйлобияисе као да на Пигасу Велерофонтову коню яшемЪ. Пети дань прећемЪ ВучїякЪ планину, и сићемЪ у Крупу манастирь, и тусе усшавимЪ дань два за одпочинуши, и разпишаши за каково мѣсто гди Магистра требую. Ту ми кажу за толика мѣста; да насЪз десеторо било свнбимогли намеіцени биши: Но игумань Ѳеодосїе будући особитпп прїятелЪ Прошопопеіоана Новаковича у'Книнском'Ь полю, и нѣговогакомшге попаМар$а Дѣдова сЪ Паћека; пошлѣме кь нииа. Овимє до-