Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

347 ДРА7КЛЙШИ ЛЇОБИМГІ МОЙ! ч■^ѣтарь смо икали споспѣшань, но одЪзєћь крепакЪ за изићи- изь великога Смирнейскога пристанпіца: Тартана ядрїотска била з срећне еєличине, когоустроена и здрава, но одЪ вєћь обр'ененѣна; ибо осимЪ обичнога товара у вегциа, наоћасмосе гпу около 5с. персона пасажира, одЪ дгоихь половина з била жена и деце, кои сви прел.азаху у мореу. Пошлисмо сь мѣста пре поДне; око вечернѣ доба билксмо већь у широкомъ кору ; кадь тисе подигяетакова силна бура да нисмосе нимало надали одЪ потоплѣяїя избѣћиіТакове вриске жена и дєце неби радЪ Бећь у животу чуши. Мой другЪ МаксимЪ и я, иисмо о себи ни .числиши могли, сиатраюћи на страхъ и жалость родителя о дечици нїовои; и да нїе корабалЪ весма якЪ бїо, и корабленници искуснѣйшій люди, иучнобисе спасли, у зору престане дождЪ и бура, и капетань озгоръ позиче наяь веселимЪ гласомЪ, умКоксі^ІЇоі гйг еуссі иКес\>/ умсїоуог ! Добра срца нїе више бѣдсшвованїя ! ТадасЕи’, еданъ на другога наслоыѣни, поспимо како полу мртпви: Сутра дань наћемосе у ед. ыомЪ великомЪ но пустомЪ поисніанигцу острова Мнтилине. Свиизићемо на брегЪ и сЪрадуемосе еданъ другомЪ о благополучномъ избавлѣнїю, како дас.чо едяа едина фамилія. Ко би могао описаніи ону чувсіпвителну срца радость матера къ чадамЪ своимЪ! Рекаоби да су изъ мртви воскре’ снули. Негубите времена! Бикне капетань; ту се лепше руча него у шартани; ручайте; пакЪ ћемо сЪ богомЪ путовати. Дань з велики фторникЪ, но свисмо имали различни морски по’сни припасапопрженисипа, охтапода, острія, и вина доволно: ту сви у обіце ручаяо , и яапїємосе како-