Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

355 лїанскога' ззнкаучителѣмЬ, ПопомЪ ХрисанаомЪ закинѳїискимЪ; при коемЪ начнемЪ, (опеть после Загреба) учишисе латинской Гранатики, кою онь чрезь талїански ззихЬ у обіцей градской нгколи предавать и классическе латинске списателѣ толкованіе. Овде дакле, ииаосамЪ се очемЂ, полезно упражняваши, да міе слабо Албанія и на умЪ долазила; Но више изъ района любопшпства разпишаваосаиЪ іцо се таио дѣла; одЪ куда све смутнїи и гори долазау гласови. Таково з бѣдно состояніе землѣ безь разумнога правлѣнїя; гди сваки Паша оће дае царь! ОдптііемЪ ХормовитомЪ одѣлу цго суми наложили били; и кажемЪ ииЪ да я већь у шакове немирне землѣ не желимЪ никада доћи. При МоежЪ добромЪ и сердечномъ Андрею пребудемЪ їодину и месецЪ; и правда да како онь, тако и учителЪ хрисанѳь, подобнѣ и мой стари прїятелЪ Антоыїе ЕрцеговацЪ слабосуме пузцали да кадЪ у трактеру ручамЪ, позиг.люћиме кь себи на трапезу; но опешь колико толико трошїосамЪ и самЪ по неіцо', и доЬе венъ време да видимЪ мою кесу готову изпразнитисе, но размишляваюћи да самЪ сЪ помоћю бога више получїо, него самЪ мислїо и надаосе; чиниломисе да самЪ топрвь богать постао. КажемЪ Андрею моему, да вамѣравайЬ поЬи у далмацїу; него да иоћемо распишаши за кои корабалЪ. То'е найлакше речемипоћемо пашаши; и чуемо да проведиторь1|ефалонїотски, благородниВенецїань полазидомасасвойомЂ фамилїомЪ : КорабалЪ на полакЪ празань ; погодимосе сЪ капетаномЬ за той цехина даме одЪвезе у Венецію. КадЪ дамЪ ова три, остаюми поціє само пегпь; у Венеціи потреба сшаати на лазарету аь дань; гпусе шроши Одатле до далмацїе требую баремЪ одЪ све неволѣ три. Неби радЪ казивати даєамЪутескоби, а боииЪ се да после горе не буде! Ализца неће нужда изиислшпи ? Полазећи изьСлшрнедао2 2 самЪ