Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

г.їи, саяномЪ у Плавно! Тизнашь какво а онолело и здраво мѣсто; онде самЪти я сЬ нашимЪ МелетїемЪ протосиніеломЪ на капеланїи; Кућа црковна има за школу, такоми леба и соли здосио заедно зли, -оћежо стаати онде како Паіие! добро, речеиЪ му, докЪстє ви двоица онде; али гои добро знать да се ви често промеиюете ; пакь ако после доћу какве кавгачїе на ваше мѣсто, и узицу да ми игуманишу и заповѣдаю, аменишога нїе,'фала богу нужде трпити. Ша! Ми отяћи докЪ си ши онде? Ни погцо. Обеіцамь се и дамъ руку, ЇІролазећи поКемЪ на Косово гоздравити попа Авраама Симића сЪ фаиилїомЂ. кое сЪ великомЪ радостію наЬемЪ све у здравлю. у КнинскомЪ полю яисамЪ ше радости имад; ерь жой любиии протопопъ НоваковичЪ гоешко боловаше. На неколико неделя зознеме изь плавна, синь нѣговь попь лазарь да му доћемЪ на погребеніе; гди самЪму изговорїо какосамЂ лейте могао похвално на погребеніе слово. ОнаховомЪ добродѣтелномЂ мужу ласно з било вѣягцЪ похвале саставити, ибо савь путь живота нѣгова бїое покривень сЪ цвећемЪ благонаравія и добродѣтели. Стоећи у Плавну, у сва при далмацїе манастира и у друга различна села и вароши на церковне празнике позивалису ме проповѣди гѳворигпи. То з мени врло ласно било , ерь самЪ доволно , на то потребни книга, какс на греческомъ шако и на гоалїанскомЪ ззикамЪ имао. На друго лето, оно исто ндо самЪ я предрекао сбудесе; дигну изь плавна речене капелаие; а на нїово мѣсто доѢу неки, сЪ коима Ми нїе било мирно. Едва то скрадиняня дочекаю изовну ме кь себи за проповѣдника. Овоме самЪ радіи бїо, ради моега друга Даніила: Заіцо онь деликашнїега стомаха него я, и у селу нїе научень бїо живиши ; а у граду , навласшишо при мору, како гцо з скрадинь лепгоесе живи. КадЪ онде доћежЪ , наћемЪ, нечаянна препяшсш2 5 вїя.