Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

одЪ свакога ияао самЪ яа месецЂ по дукатъ: шое мени доволно било. узиемЪ и за се два учителя, еднога за францезски а другогаза латински ззикЪ. У овимЪ мени драгимЪ и сладкимЪ у пражнѣнїямЪ проведеиЪ у бечу окоседамЪ година. Треће годияе и лекцїе самЪ на французком'Ь предавао Ззику; наодеЪисе шрговацакои су предЪпочишавали иене, другимЪ болииь одЪмене, зато гцо самЪ нмЪ я могао греческииЪ предавати ДїалектоиЬ я книге толковати ; кое французи неби могли. Подобнѣ и талїански различне самЪ обучавао: я Ова предаваня велике су ми ползе бивала; не само за плаћу коюсаиЪ за то получавао, но много болше, іцо самЪ себе у све то веће искусство я совершенство у реченимЂ ззикаиЪ доводїо. Моя последни у французскомъ ззику учителЪ бїо з [на велику мою ползу] чловекЪ, преизряднаго, у чтенію книга, вкуса и познанства. Овай мя даде познати избраннѣйше не само францезске, но и сЪ инглезскога на ови ззикЪ преведене книге : у исто вреие сушаюћи одЪ латинскога учителя Логику и Метафисику, одЪ піога времена чтеніе книга сталоиїе бивати и много прїяіпнїе и полезкїе; будућиу состоянію о предьмѣтя чтенія моега судити, ниши сваідо, тако како з написано примати. Чрезь обхожденіе и разговоре сЪ достойнѣйшимъ, прекрасни наука, пространнѣйшаго искусства и вѣжества, честнѣйшаго жишїя и непорочнѣйши нарава; у исто време доброхотна и любезна срца мужемЪ, Господиномъ АѳанасїемЪ СекервшомЪ много самЪ се ползовао. Будући обо и до данасЪ моя начална и владичествукпца страсть и похоть, болѣ и ученіе одЪ мене сЪ крайнимъ услажденіемъ и вниманіемъ слушати, и одЪ нихсе ползоваши. Сь славнимЪ, у націи нашей, Генераломъ микашиновичемЪ и сЪ нѣговомЪ ГоспоћомЪ [сЪ коимасамЪ и едно путешествіе у хорватску и Славонію кь топлимЂ не далеко одЪ пакрца водама, учи-