Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

дасе невиде одЪ пра, коису годЪ онда у колеси, пуне имЪ се не само очи уши и алине праомЪ, него и носови и уста заіцо мораю дисати и отьдисати; ПакЪ ако найпрећна кола стадоше, сва за нииа акоће и иляда бита, ту валя да стое г ди су се нашла, и незнаюћи ни заіцо, ни за коликоће ту стаати. Они су св‘е то лринужденишрниши, а я не! Заіцо я и проче мое дружство пешаци, [коега насЪ ика досгпа фала богу] нами з лакше и обколити, и преко прећи, н гдигодЪ видимо ладЪ или одЪ кућя или одЪ древеса, или акоће и одЪ плотова, а ми на ма у ладЪ, пакЪ идемо лепо господски по ладу, ко не види да з ово и полезиїе и лепше. Али, ре ћићежь ми, кадЂ з благпо и киша? А зарь я теби не могу рећи, а кадЂ се у твои коли осовина слоиїе? Я те молимЪ нека сваіца не споминѣмо ! Ко се кише и блата бои, некЪ се не раћа на ови светЪ, то му се пре каже, некЪ не рече после да нїе знао. Ииаобисе иоіць сЪ многима веіциа фалиши; као на примѣрь, дасамЪ слободно зиогао у сви вишеречени мѣсти прве и наилепше бечке госпоће, колико самЪ годЪ хотео гледаіпи; и нико, за обадза своя уа! За то небими сиео речь рећи: алЪ ово некЪ стой. Само ћу иоіць •одно казати пакЪ ћу ови ПерїодЪ заключиши. Редупіь бечки кои з оглашенъ на свепгу, Комедїе, Опере шалїанске, Музике, Царске Бйблїотеке, све ове веселе и полезне забаве и наслажденія могаосамЪ уживати, и уживаосамЪ како годЪ едань одЪ велике господе „ СадЪ реци любиии мой! Но по души и совести реци! НисамЪ ли я у оно шесть година у бечу благополучань бїо? Но како све овога свєта тл&че и пролази, тако и нииа доће време те проћу. Али и я нежалииЪ; за две причине: Прво, іцо и до данасЪ споминюћи и радуеисе и А а ве-