Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

37 о ^аядвдпа^ веселимЂ. Ибо, Нос ей, уіуеге Ьіз, уііа роГГе ргіоге ітиі. То значн , два редЪ жиаигпи, кадЪ ко може и прежнимъ услаждаватисеживотоиЪ. А фгпоро, іцо з иоіць лепше болѣ м слаће, да у то време іцо саиЪ знао другима самЪ предавао; іцо пакЪ нисамЬ знао, одЪ други самЪ примао и учїо. А ово з всегда било верховнѣйше намѣреніе и всегдашни нпшань моега по свехпу ходаня, кое, неки, изъ нїове впсокв милости , скитанѣмЪ називати удостояваю. Шо самЪ я кривъ, зцо они неће овако да суде? Да безъ посла одити, тосе зове скитанѣ. [акоће биши само по едномь селу] а сЪ посломЪ одиши, то люди паметни другояче зову. Аколису ши ксти , дома седећи, себе и другє болѣ ползовали, я имЂ то честитамЪ, и за исто незавидимЪ: но и я сЪ мое стране, пкалзЪ за іцо, благому небеснога Оца промислу докЪсамЬгодЪ живъ благодарный, іцо ме з сироту, безъ очина и материна совѣта и пристараия довде насшавїо и довео; и знзмЪ даћеме и до конца временнога водити живота; и помоћи ми, да всегда, бѢчнниЪ , нѣговомЪ премудростію, предписанимЪ правиламъ слѣдуюћи доступамъ и живимЪ „ Седие годные у бечу пребиваня усудимсе већь и у немецкога Ззика увести ученѣ. КадЪ у трећи овога моега предЪпрїятїя месецЪ, доће у бечЪ нашь Архїепїскопь Викентїе ІоановичЪ ВидакЪ. Оваи Господикь не само сЪ мклоспшвииЪ, но паче сЪ любезншяЪ кь мени начиномЪ са свимЪ ме присвой кь себи; учини ми предложеніе да поћемЪ у Модру кь нѣговішЪ двома синовцемЪ Ѳоии и Павлу, предавать имЪ Французски и шалїански за годину: Обѣцзавамћими за то, даћеме на годину или найдалѣ на две за ліимЪ, сЪ ника заедыо о своемЪ трошку у Гер-