Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

Г. ИнспектороиЪ ТрифуноиЪ у даль кь нѣму; или се нашъ путь опєгпь отложи, за смуіценїе, коесе у Германіи тада Баварїе ради догоди; и Еіако проведемЪ другу годину у Карловци. По берби- винограда отправе насЪ у Пожунь, -гди заедно сЪ млади видаци десешь месеци пребудемъ. Они постигну доста добро францезски и шалїански, а я већь умѣренно йогахъ ненецки говорити. Между шийЪ постане совершены миръ у Германіи, нидцаманѣ, о вишереченомЪ путу нико не мпсли. ПишемЪ митрополиту о томЪ, и наііпосле явимь му, да з већь доста шригодине, и да више нећу чекашн. Ни одговора. Чудна з вегць кадЪ слаби ина сЪ якимЪ погодбу! Заіцо, едань чини іцо оЬе, а други принужденъ з трпиши. Ове три годные билесуми найнепрїятнїе у животу; и срећа моя іцо су, мой Ѳома и Павелъ сасвшиЪ добри били, кое самЪ совершено любїо како и они'мене; а безъ іпога иоіць би ми горе биле. При томЪ, добро за ме игосамЪ, како у жодри, такой у пожуну гдикогЪ ученика имао, ше нисамЪ сасвимЪ остао бїо безъ новца. ТадасамЪ весма жалїо на Архїепїскопа; но, на неколико месеци за тимЪ познаосамЪ да з много болѣ учинїо неисполнивши обѣіцанїе; ибо будући наумїо скоро .преставитписе, да насЪ з послао бїо шаио, бнсе великой заплешки нашли, неимаюћи одЪ нога векселе чекапш. Моя надежда за поћн у Германїу и далѣ, за садЪ воспепшсе и утиши, но неизкорени. ЯсамЪ већь дугнмЪ опишомЪ познао, да валя, дасе добро чуваиЂ, да не наумимЪ кудЪ поћи; ерь ако науми, одо, самЪ незнамЂ како! ПреЪеиЪ у Трєсте; овде господа Конти Боиновићи и прочи господари трговци запишаюме, били хошео гпу за кою годину децу учиши. Радо и весело за пешь сшошина форинши на годину; одговоримЪ; више, ако оћеду; могу ми дати колико имЪ драхо, узећу, али не манѣ за .главу.