Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

594 ченимЂ талїануемЪ [кои и самЪ у ЇГаризь ићяше} чегпири дана ходаюћи по граду и наоколо. МанхаймЪ у Палатинату и онь насЪ задржи два» дни у себи; по томЪ чрезь Алсацїу стигнеио у СгтгразбургЪ, гди прегледамо университетъ и каѳедралну велику церковь, за кою кажу дае иравлѣна і2о година; и акоћемо право рећи, виіпе одЪ триста иля да светаца, анћела, и различни свакояки образа и видѣнія, „одЪ каменакао дасу одЪ воска изрезана, и одЪ ни сва црква,као градЪ некакавь, одЪ дна до врьа сазидата, чудо да суе и за толико докнадили и савршили. Овде погодимо кочїяша сЪ каруцама башь као инетговь[у такисе коли овуда путуе] до Париза сЪ уговоромЪ дасе сврати у неке градове извань друма, како у ЛюневилЪ, Нанси, и МецЪ, дай видимо : кочїяшь нашь кадь доће дасе погодимо. ясамЪ мислїо дае господарь кои слуге свое сЪ колесама шалѣ; тако лепо бїяше обученъ : а кадь їіоћемо, мећерь онь исти сЪ перукомЪ, кадЪ би друга покрай коня касао, свебиму кеса паруке по лећи скакала. Смеяосаисе мислећи, даови види нашегЪ бачкогЪ кочїяша, кобисе одьни, другомъ већма чудїо? То знамЪ дабииу бачванинь на ма опсовао кесу. Шъ Меца поће сЪ нами у дружство една госпоћа Адзокаткиня, коя у цѣломъ своиЪ животу нигца не пїе, то есть іцосе пїе, ни воде, А совершено здрава и прекрасне крви и вида. КадЪ би гди по лепи мѣсти пешнце одили, ишлаби ока жена, као даз вѣтарь носи, но намѣсто пића, зла чорбовита, зелѣ, и воће зћаше. Мой талїянь и я, ни ми нисмо хотели иипда друго пиши, него шампанско вино, овудае нзобилно и ефтішо. Паризь ме а задржао три неделѣ равно, ^асамсе могао у кесу поуздати би и три путь три месеца. И овое ниціа.' Триста година да живишь имашь туда іх$а гледати. Петь дуката самЪ дао само момку коиме з свуда водїо. Сваки божіи дань одЪ