Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

39§ се самЂ на себе срдитиу гди толики живише, и живу и данасЪ, безъ инглезскогЪ ззика и книга, а менисе не може живиши ако не сазнаиЂ шамисле ови люди! Како живу ! ІІІалисе и у нїовикЂ наоди книгама. Оћєшъ инглитеру ? Евошїе, айде садЪ говори сЪ людна ! Душа человеческа ина ово у себи добро свойство, какоз о чемЪнибудЪ оскорблѣна; она природно, бржеболѣ тражи способно средство какоће себе утѣшити. Кзьовога зарн узрока и пени доћу на паиешЪ неки ле* пи латински стихови, но нипоіцо не памтимЪ, ни гдц самЪ и читао, нити коз нїовь списатель ' доста они мене утѣше; овосу. Коп ^иІ8^иат {гийіп* уегіз осІогіЬиз НуЫзеоз 1а(еЬгіз пес Гроіізе Гауоз 8і Гготі сауеас й (ітеаі гиЬоз .. АгшаС Гріпа гоГаз теііа іе§ииі аре5. Нико не ужива пролећне мирное Изъ Хїблейски иећина не извлачи'саше Ако чело чзгва и боисе купяне, Вооружава трнь ружицу, медъ бране пчеде. О неваляло малодушіе! [помислимЪ у себи] Ако незнамЪ инглєзски, а ясамЪ башь онде гди валя, за научити; многоцѣнне веіцн некупуюсе за налу цѣну. Едань младЪ СвеіценикЪ римокатоликЪ изьіірландїё, коисе з у Франціи учїо, садЪ ићаше нашрагЪ у свое отечество , и путь му бїяше на Дондоньі сЪ овимЪ поћем'Ь у дружство. ПредЪ вече оста* новимосе у древнѣйшемЪ инглитере , на предивномЪ високомЪ положенію , граду зовомомЪ канторбери, за преноћити овде. Ималисмо пре ноііи дьа часа времена, за обићи велика зданія Архіепїскопїе и великолѣпну сшаринску церковь; подобнѣ и по бедени града ходёћи , немогахьсе дополно .