Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

449 сЪ многообразнымъ своимЪ савїянѢмЪ едну широку страну наводняваше. у овишЪ забаваыЪ нитисе ве. ћь бронху чаеи ідо пролазе; у нѢговимЪ странпушицамЪ заырсимусе и пашетЪ , ниши онь већь зна- • ћ.аше кудаиусе скренути. Стаке замишлѢнь и сыућень; ићи на предЪ, боятесе да ке идена криво, а кь тому видећи да нїе времена за оклеванѣ. Мучећисе сирома у шаковомЪ недоумѣнію, кадЪ алишя пошаини воздУхь одЪ облачияа, изчезне данЪ изпредЪ очїю нѢговк, и напрасна грмлявина сшане надЪ нимЪ лупаши. Сада топрвь кадсе у бѢди наЬе паднему на умЪ нѢгова будалаідина; садЪ позна какосе благополучїе губи кадЪсе само спокойсшво за совѣтѣ прима; тужашесе на свою слабу нестерпеливосшь коягае принудила иекати заклонЪу ладу, и похуждаваше свое дѢтинско любопытство тогае одводило одЪ едне безпослице на другу. Громова кадЪ почну пуцаши ухинега и ова разм■*шлѢнїя заборавиши. ІЦсѢе? Савь устраху намисли дасе враши натрагЪ, и да удари крозь шуму, небили гди какавь излазакЪ кь равници яашао. Пре него поће падне на землю и препоручи животѣ свой Творцу естества. Призвавши всесилнога на помоћь устане у надежди; и поЬе држећи мачЪ у руци, заіцо дивїизверови чуяхусепо шуми; и страхь помрчине, пустинѣ и вѣгїірова, сасвоимЪриканѢмЪ усугубляваху.— Тако изгублѢнь ићаше, незнаюћи кудани камо , и свахи часѣ ожидаваше избавлѣше или погибелЪ свою. Найпосле, не шолико страхь, колико шрудЪ учинига дасе утоми и нзнемогне: Едва дишаше ; колѣна подЪ нимь дрктаху; и бяше готовь пасши и предати себе своей судбини: КадЪ исшомЪ укажемусе недалеко врозь шумарицу пламень спеће. Приближисе кь сїяню и наће колибу едногЪ пустиника; куцне на врата, и смирено запроси прибѣжиіце. Примига стараць и угосшига сЪ набранимЪ воћемЪ; по вечери запитага да му каже, каковь случай гае ту довеѳ? Придодавши, да за 20. година о дЪ кадЪ онь ту живи нїечовека видїо. ОбиРР дань