Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

9і ^еп’ЦГ.Ті П =сзф 64. ЗМІЯ II ЗЕМЛѢ ДѢЛАМЪ З'їїя живляше у едной яли близу кућеземлѣдѣЛца ови из яекакЕа суевѣрія многокрагпь могући не хоћяше з убиши. Нѣгово дете неошице згазя на зяїи) аонагаузде, врисне дете, счепа отацЪ сикиру да ушуче змію, яо оиа брзо увучесе у ру. пу сало іцойой човекЂ одреже репь. умре дете я заколагега лредЪ кућомЪ, ПодоволномЪ врёмсну изяесе зеиледѣлацЪ предЪ змїино обиталпіце хлеба и соли и почне звати змїю дасе. полире ; но незнаиЪ чиняшели то сЪ добрииЪ или сЪзлимЪ намѣреніемъ. А змїялу одЪговори. Све з то залуду мой ігомшхя! догодЪ ши гледашь гробь сиыа швога, а я мои отсѣченъ репь прави мирЪ мећу наии неможе бити. А Нарапоу ч гнг г. Люди, кои едань другомЪ велико зло учине, акосе кадЪ и поыире, опетЪ иексе едань другога чуваю. Овое зміи но мудрованѢ. И по несрећи и за людѳ служи, догоћь су иоіде неправедни : али кадЪ би хотели' да одЪ неправедни постану праведни, и одЪ зли да буду добри, онда ова зміина. полїтика неби за ни била. Ми, како словесви и разумнл, правду божію предъ очима имаюћи у свачему здрави разумЪ валя да слѣдуемо. Познаюћи да одЪ вражде мећу комшїама , и одЪ памегпозлобїя за прве обиде никаквосе добро не раћа, »его зло и несрећа и ниова и ваша: а одЪ блажено. га,