Економист

6

своје стране, изазивају једно ново тумачење уговорних одредаба, које је тумачење, по нашем мишљењу, врло сумњиве тачности

Ствар је у овоме.

Режим индивидуалних дозвола поставља треће државе само теоријски на равну ногу; у пракси оне могу бити посве неједнако третиране. Објашњење је врло просто: Министарство које издаје увозне дозволе може давати дозволе само за пошиљке извесне провенијенце, што у пракси има за последицу, да је увоз робе извесне врсте дозвољен из једних а забрањен из других држава. Ова неједнакост постаје, наравно, још очитија, ако се закључе уговори са тако зв. царинским контингентима,') тј. уговори по којима дотичне уговорне државе добијају преференцијалан царински став за увоз до извесног у уговору утврђеног контингента.

Овај поступак изазвао је, као што смо нагласили, мале протесте: уговорне државе протестовале су, да режим појединачних дозвола и царинских контингената вређа њихово: право највећих повлашћења.

На тај начин створен је један спор, који још није окончан, али који је, у државама које га примењују, створио једно. ново, знатно уже тумачење клаузуле највећег повлашпења.. Док су се пре рата на основу ове клаузуле могле рекламирати све повластице изузев оних из уговора о пограничном промету и о царинској унији, сада се, по том новом тумачењу, од ње изузимају и повластице из компензационих и контингентних. уговора. Ово тумачење није унисоно прихваћено; али се оно тако примењује.

Да резимирамо.

Наши трговинско-уговорни односи са савезничким ин пријатељским државама заснивају се на предратним трговинским уговорима, које је Краљевина Србија закључила с поменутим државама, и који су, де јиге без измена и допуна, уведени у живот и проширени на целу државну област. У практичној примени пак, а уз прећутан пристанак оба сауговорача, тумачење и домашај ових уговора знатно је сужен. Сужавање се састоји у следећем: 1) анулирана је обавеза о забранама тј.

') Уговоре ове врсте практикује у јачој мери Чехо-Словачка Република. Аустрија и Италија.