Економист

разлог лежи у томе, што наша администрација није била довољно одлучна и еластична, да са променом прилика уноси, тј. пактира са оним другим контрахентом, потребне измене и допуне у њима.

Да ово питање мало објасним.

Приступајући преговорима наша делегација налазила се, морамо признати, у врло тешким приликама, из простог разлога, што наши меродавни фактори нису још имали формирано мишљење ни о основним линијама наше будуће трговинске политике.

Навешћемо само три питања, која су од пресудног значаја при вођењу преговора, а по којима су тада па донекле и дан-дањи подељена мишљења.

Меродавни фактори нису били начисто с тим, да ли ће „у циљу поправке платног биланса“ оперисати само са царинама, или ће у том циљу чинити употребу и од извозних и увозних забрана, — и томе следствено, ово се питање није смело регулисати уговором, већ су уговорне стране задржале у томе погледу слободне руке.

Исто тако надлежни фактори нису још били одлучни, да ли ће у будуће правити диференцијалне или уговоре са највећим повлашћењем, и стим у вези у уговоре се уносе обавезе мешовитог карактера, које дају могућност да се доцније приступи једном или другом гледишту.

Неодлучни у питању забрана, меродавни фактори били су, што је у осталом саевим логично, још мање одлучни у питању царина, — дакле уговором се питање царине није могло ни покренути, ово тим мање, што код нас питање аутономне царинске тарифе није тада било ни узето у рад.

Под оваквим ауспицијама су пактирани и закључени ти први послератни уговори, и с тога нас не могу изненадити празнине, које се у њима на сваком кораку налазе, и које се сваким даном све то јаче осећају. Нека нам је дозвољено, да главне празнине овде укратко додирнемо.

1. Питање забране остало је, рекосмо, у уговору ·нерешено, т. ј. негативно решено, — у уговору се налази одредба која даје уговорним странама право, да „по по-