Економист

10

треби и по своме нахођењу“ могу заводшии извозне п увозне забране.“)

Какав је утицај имала ова одредба на нашу трговинску политикуг

После неколико неуспелих и са лошим резултатима крунисаних покушаја, да путем забране увоза поправимо свој платни биланс, ми смо ову меру потпуно напустили, тако да данас имамо једно уговорно прсво да можемо забранити увоз, али никоме и не пада на памет, да од истога права чини употребу. Ми бисмо могли, дакле, мирне душе, напустити то право, и приступити предратној пракси у овом погледу.

Како стоји ово питање код наших сауговарача» Сва четири сауговарача без разлике чине и дан-дањи богату и честу употребу од горњих права. Они су, на основи горње одредбе, конструисали компликован систем појединачних дозвола, који се у пракси презентира као забрана увоза која има ослонца у самом уговору, и која се, као таква, не сме пи не може контестирати.

На тај начин од једне двостране обавезе постала је пракси једнострана уговорна одредба, на нашу штету а корист нашег сауговарача.

2. Готово исте резултате дала је и она неодлучност у погледу на примену највећег повлашћења.

У уговоре унета је одредба о тако зв. условном највећем повлашћењу, т. ј. највећем повлашћењу које дозвољава (не рекламира) и повластице из 'компензационих и контингентних уговора.

Највеће повлашћење добило је, казали смо, ову условну форму због тога, што се Влада није још била одлучила, да ли ће и у будућности правити диференцијалне уговоре, или уговоре са безусловним највећим повлашћењем, — и оваква форма стварала је одступницу, па било да се допније приступи уговорима једног, било другог типа.

За моменат кад је уговор закључен, ова мешовита форма могла се обележити као врло добра, доцније, услед не-сластичности наше адмивистрације, она се показала као штетна.

1) Мали изузетак налази се у уговору с Немачком: уговорне страно обавезују се да неће декретовати увозне забране за робу побројану у приложеним листама.