Економист

Све царево продадоше пиво, И цареву хазну зашомише, И надницу лаку оставише,

А надницу по једну асприцу, Напојницу по једну чашицу, Не свешкују пешку и неђељу, Ни Илију, који громом бије, Ни Марију, која муњом пали. Кад то виђе Раде неимаре, Викну Раде хиљаду мајстора, Савршише за годину дана.

Изненађен превременим доласком Рада неимара, кнез Лазар га болећиво пита;

Или су ти руке испуцале Од студена креча и камена“ Или ти је малена надница» Ил' је мало вина и ракије, Ил' бешкоше љеба бијелога И дебела меса овнујскога")

А кад сазнаје да је Раде, са рђавих услова рада, саградио цркву, у место за дванаест, за годину дана, он му, сумњајући у солидност тако брзо саграђене грађевине, неће да плати, све док Милош није отишао на лице места и при повратку “му рекао да је црква добро саграђена.

Али, осем недостатка података о тадањим условима рада, још се не зна ни из којих су све крајева зкаци (мајстори и сараори) регрутовани. Има доказа о томе да су живели појединачно у појединим селима; то су они, који су подмиривали селску, локалну потребу, обично потребу себара. Има доказа, такође, да су живели и у групи, настањујући читаво село. Једном хрисовуљом се такво једно село са задцима дарује манастиру: И 97 ТОлАшцаХА Ha ддовк аваци но ско сКонмћ си селомћ.“) То су, извесно, они зкаци, који су у групама ишли у грађевинске радове и који су, поред неких других феудалних

') Средњевековни обичај да занатлије раде о храни и пићу наручиоца држао се до последњих дана и у новој епоси, док су Осаћани по западној Србији подизали куће и терзије ишле од куће до куће те кројили и шили одело.

5) Ст. Новаковић: Законски споменици српских држава средњега века, 624.