Економист
26
обавеза, били дужни феудалном поседнику, у овом случају манастиру, работом обављати зидане. У крају, пак, у коме су зкдци били ретки или их. никако није било, наредбом владалачком су присељавани из других крајева; да би се арханђеловски манастир у Призрену снабдео са довољним бројем зидара, Душан му је на-тај начин изишао у сусрет: И приседи царство ми звдци нек Пноукле.')
У тој линији мисли неминовно се наилази на симптоматично име села Сараорци које је служило градознданикм смедеревском,/) на негдашњи наш Осат, крај професионалних грађевинара, на Дебар (Дибар или Дибру) у коме су вековима настањени професионални грађевинари који су, до скора, у нас цркве зидали и писали (сликали).
Можда се форма средњевгковној организацији грађевинара може пронаћи по трагу доскорашње организације Осаћина и Дибралија или по трагу организације дунђера из Власотиначког краја, нарочито оних из Црне Траве, која је, под ударцима капиталистичког грађевинарства, већ почела малаксавати, па је, готово, и сасвим малаксала.
Стргун (стрвгоунк) је кожар, који је редио коже. Да је стргун сеоски занатлија, који је коже редио не само своме феудалном господару (манастиру и властелину), ако је његову газдинству припадао, већ и себрима, ако је оделито као себар живео и радио, ван сваке је сумње. Позније су, кад суу градовима (као, на пример, у Скопљу, у коме је у ХМГ веку било око 700 кожара), засноване кожарске радионице, стргуни престављали крупан број градских занатлија.
Седлар (седлара) је, такође, био сеоски занатлија; то потврђују и хрисовуље, по којима се они уступају манастирима) Изгледа да их је, осим појединаца по појединим селима, било и читавих насеља, јер се хрисовуљама уступају манастирима и село Седларево“) и селиште Седларк.“)
Да ли су седлари израђивали само седла, оно, дакле, што и сад седлима називамо, или и оно што сад зовемо са-
9 Исти, 696.
#) Чед. Мијатовић: Деспош Ђурађ Бранковић. |
9 М. С. Милојевић: Дечанске хрисовуље. Љ. Ковачевић: Свешостефанска хрисовуља.
з и 5) Ст. Новаковић: Законски споменици српских држава средњега века, 659 н 739.