Економист

марима, тешко је погодити. Што се мене тиче, склон сам веровати да су у седларе рачунати и они што су самаре (дрвенице са сламом наложене) израђивали, јер су они селима и караванском саобраћају били потребни у знатним количинама. Клобучар (вловобчарк) се у споменицима нашим ретко помиње: један је, Отркао клокоучара, дат цркви арханђеловој у Штипу а с њом Хилендару;) други је Стао каскоучара, који цркви св. Вознесенија у Штипу приложи ловие“) Клобучара је било, извесно, и по градовима, јер је фино израђен и луксузно искићен клобук биоу употреби богате властеле, Te ce Ha једноме месту и вели: кловоукк ЕДАНЕ царкена гримиза са висеромњ) Зато Дапичић за кловоџкњ и вели да је pileus a кловокчарк аш рПеоз сопнсн“) као што и Вук клобучара бележи као шеширџију, клобук као шешир (дег Ниђ, рејазиз) а шешир као реше, клобучину Kao der Filc, coactive-) Мени се све чини да је средњевековни кловоучарк био засељен по селима и у њима израђивао и ваљао капе (капа се помиње у Немањићским споменицима), можда нешто друкчије него што је арбанашко кече а сличне садањој капи сељака у западном делу јужне Србије. Руски клобуко је Ст. Новаковић превео као камшлавка“) а валенокб као калчине, сукнене чизме.) Руски валенокљ је, одиста, врста изваљане обуће од клобучине, оно што Ст. Новаковић назива сукненим чизмама и калчинама, какве се и сад носе у јужној Србији, те обухватају од испод чланака до више колена. Сад се тај валенок у нас израђује од изатканог сукна, и израђује га абаџија, али је ону Немањићско доба ваљан од клобучине, као што је ваљан и клобукљ (камшлавка) п као што је ваљана капа, какву н сад имамоу јужној Србији. Све је то морао радити клокбучарА селски, као што је, опет, градски кловоучарк био специјалиста за. Кловоукк властелински. | (Ово је средњевековно занимање оставило трага и у презименима: 1594 године се помиње да је погинуо Хасанћ

i) Ф. Миклошић; Monumenta serbica, 63.

?) Ст. Новаковић: Законски споменици српских држава средњега века, 766.

#2 фФ, Миклошић: Мопителја зегиса, 498.

5 Ђ. Даничић; Рјечник из књижевних старина српских.

5) Вук Стеф. Караџић: Срцски рјечник. '

6 и 7) Ф, Миклошичљ;: Словарг шести славинских5 лзиково.