Економист

Каовоучарикњ на Торроко“, а и сад има и хришћанских и муслиманских презимена Клобучарић.)

Мачар (Мвчара, мћчаларк) се занимао ковањем мачева и није био тако честа појава, па се, ипак, и по селима сусретао: тамо је, извесно, био саставни део властелинског газдинства. Један мачар је дечанском хрисовуљом уступљен манастиру, коме је радио извесно за потребе и манастирске војске и околне за ратовање обавезне ситне властеле“). Још у то доба је постојало презиме ачаревикћ“).

Крчелеј (кркчелКи) је онај занатлија, који је „суде излевао из туча.““) Он се помиње само на једном месту, на коме и други магмикци уступљени Дечанима“) И по томе што је постављен у селу и што је Циганин, види се да је био селски занатлија и израђивао селске потребе.

„Дрводеља (друбћкодКаа) је после грнчара и ковача типични селски занатлија. Дрводеља је било готово у свакоме селу за селске потребе; за потребе феудалних господара и њихову трговину су и читава села дрводељама засељавана, па су од тога заната добила и до данас задржала своја имена.

Млинар (манпарк) је било важно занимање у средњем веку, кад су млинови, подизани на рекама и потоцима, били удаљени од многих насеља; била је извесна вештина подсецати камен и удешавати га да лепо меље, као што се та вештина и данас цени. Зато су манастирима давати у нарочиту повластицу чак и они млинари који своје млинове имају, да би стручном вештином и на манастирским млиновима помогли: Млинарин Кон скоге млннЕ имак, да сКкоџ ЖОКЕНЕ Но нпапракатај МАИНЕ црккокне.')

Уздар (оуздара) је био занатлија који је узде градио: аш ћађепаз сопнсн. И озда (ћађепа) се-често помиње у старим споменицима.

1) За детинства свога сам ја с осталом децом од длаке, која се у пролеће лиња с говеди, ваљао лопте за играње. Длака се врло лако ваљала и лопте су биле врло лепе. Ово и овакво ваљање лопти је давнашња традиција, из доба кад се од длаке још шта ваљало.

У М. С. Милојевић: ЛДечанске хрисовуље, 23.

3) Исти, 22.

5 Ст. Новаковић: Село, 68.

9 М. С. Милојевић: Дечанске хрисовуље, 133.

9) Ст. Новаковић: Законски споменици српских држава средњега века, 627.