Економист

-30

41 сКно да косе, лако меропен, и сокалници ин мансторне всн гедмако.") По другом законском споменику се ни оридбе не ослобођавају: 81 кокачите оуроџнин, дрес ка, н шњкеци, н стрвгојншете, и сељлавите, и гранчарие, но звдцн, н златари:е всн да об но косе како и сокаднини.“)

У Русији је шаква себарска обавеза работе занатлиске трајала и у другој половини ХМП века; из 1661 год. има један споменик у коме се вели: „Двор Ивашко кузненљ свбтљ три коробђи, а сћна коситђ 15 копенљ.) У осталом, такав и, по свему судећи, нешто гори него ли у средњевековној Србији, био је положај занатлија селских у целој Јеврспи: јер су они били или бесплатни работници у феудалном газдинству или и занатлије и тежачки работници ако су одржавали своје занатлијско газдинство.) Године 831, за време Лудвика Благословеног, занатлије су биле неслободног положаја, у својству отрока, и били су обвезни бесплатно радити у корист манастира у замену што су ослобођени од тежачких работа"). У западној Јевропи је, више и пуније него ли у Немањићској Србији, у средњем веку занатска производња за читава столећа била груписана око властелинских дворова"). Првобитно је у целој Јевропи занат био тесно свезан с великим феудалним газдинствима“), то је, извесно, наследство још из античког начина производње“). Који су економски услови деловали, те су у Немањићској Србији, више него ли у оновременим јевропским државама, занатлије расути по селима у место да буду груписани у предузећима феудалних господара (мада је и тога облика у феудалној Србији донекле било), требало би нарочито испитивати.

Зато што су у средњевековној Србији неки занатлије ишли од села до села те шражили поруџбинаре и код њих

') Исти, 625.

2) Ст. Новаковић: Законски споменици српских Држава средњега века, 628.

5 П. Масловђ: Теоргм развипим народнаго хозлиства, 137.

+) Рудолф Ајслер: Социологија, 185.

5 М. Ковалевски: Зконом. ростђ. Европњ,, т. И, стр. 12.

5) К. Маркс: Капитал, !.

5 М. Габерланд: Народоведенше, 1, 67. (Библиотека Гешен).

5) Рр-г Милорад Недељковић: Основи Политичке Економије, 104 и 105