Економист

од њихова материјала радили, којих појава и сад по гдегде има, држи се, заједно с Бихером'), да је то првобитна форма заната. Међутим, привредни развитак је, по једној каузалној вези, пренео занат из античког; у феудални начин производње у античком добу су робови-занатлије радили у газдинству господаревом); у феудалном поретку су занатлије најпре били отроци у феудалним газдинствима, а по том, у положају потзињеном сличном сокалницима, организовали сопствена 34 натска газдинства за опслуживање села. Занат са занатлијама који се покрећу дошао је као даљи стадиум развитка заната“) и претпоставља особито одобрење феудалног поседника; познат је факт да у режиму феаудализма није било слободе кретања; оно је било условљено нарочитом дозволом.

Занатлија је, долазећи на ноге поруџбинару, као и сад што се практикује, доносио свој алат а поруџбинар му стављао на расположење свој материјал. За све време док је радио, занатлија је добијао од поруџбинара стан. огрев, осветљење, храну, пиће, прање рубина и потребне услуге, а по свршетку посла је примао у натури погођену награду. Тако је у средњем веку било и у другим земљама.“)

Најзад је потребно, нарочито ради даљих испитивања, додирнути појаву доста раширену у Немањићској држави, на име: да се читава села и крајеви, поред земљорадње и сточарства, одају извесним рукоделским израдама и занатима. Негде остатке а негде трагове тих појава и данас примећујемо. На пример: у Рујну имамо три села (Роге, Злакусу и Потпеће) у којима се још и данас велики број сељака баве израдом земљаних судова; у Сирогојну, Рожанству, Љубишу и т. д. и данас се многе куће баве израдом дрвених судова.

Чим се та појава може објаснити»

Испитивачи средњевековне привреде су утврдили узрок тој појави и објаснили је. На име: што је пољопривредни рад био мање продуктиван услед неповољних услова за пољо-

— ____-

') К. Бихер: Посшанак народне привреде.

5 0-- Милорад Недељковић: Основи Политичке Економије, 104: „многи су грчки великопоседници имали радионице оружја, музичких инструмената и т. д. где су робови у маси израђивали ствари за продају.“

2) П. Масловљ: Георги развиштн народнаго хозлиства, 131 и 132.

% М. Ковалевсти;: Економ. бшшћ, т. Ш. стр. 1.