Економист

32

привреду (са оскудице земље за обрађивање или кршевитости предела) и што је више експлоатисано сеоско становништво, тим је раније отпочињао прелаз рукоделским и занатским радњама. У Русији су се, за време феудалног права, сељаци неплодних реона врло рано прихватили разних непољопривредних занимања, отуда је тамо кустарное дљло врло јако раширено. У западној Јевропи се, у мери у којој је настајала већа густина становништва експлоатисаног феудалним поседницима, један део отпочео доста рано бавити домаћим израдама и занатима.“)

Ти су узроци и овој појави у нас: и до данас се из средњега века задржали извесни занати управо у оним селима, која су кршевита, у којима је простор земље за обрађивање недовољан и у којима жетвени принос ни данас не може становништво да исхрани. Таква су она села у Рујну у којима се, по трагу из средњега века, још и данас израђују земљани и дрвени судови, вади луч, пече катран и т. д. УБА,

Свакојако је потребно при крају додати: да нипошто не треба мешати припросто рукоделство, познато у старини и сачувано донекле и данас у селима, које је обављано за собсшвене потребе, са занашом, који је обављан за другога и који је и у средњем веку изискивао особито умење и релативно дуже изучавање. |

5 П. Масловљ: Георга развипиа народнаго хозлиства, 98.