Економист

ЧЛАНЦИ.

Криза ] шумској тртовини и индустрији.“

Рачуна се да оне земље, које имају преко 30 хектара шуме на сваких 100 становника, могу саме подмиривати своје потребе на дрвету, дочим оне испод 30 хектара морају увозити дрво.

Наша држава има око 45 ха на сваких 100 становника (ако се узме у обзир целокупна шумска површина, онда 62 ха), па је према том у погледу шумских производа раг ехсеПепсе експортна држава.

То је дошло до изражаја одмах у првим годинама живота наше нове државе, у којима се дрво одмах извози у знатним количинама. Као аграрна држава извозимо додуше велике количине аграрних производа, но ипак заузима експорт шумских продуката прво место и по величини и по својој сталности. Док извоз осталих продуката, нарочито цереалија и воћа, зависи од успеха жетве, дотле шумски производи показују тенденцију константног пораста. Пораст процента у експорту производа шумарства надмашује шта више и проценат опћег пораста извоза, јер унаточ тога, што се наша трговачка биланса поправља, те у години 1924 постиже активност, то се ипак производи шумарства изводе у све већој множини те заузимају 1921. 7.6'/., 1922. 18% 1923. 21", док се 1924. приближују 24"/, свеукупног извоза.

Према подацима за 11 месеци 1924. године извезена је из наше државе следећа количина шумских продуката:

') Реферат са анкете сазване по Министарству Шума и Руда за 12. јануар 1925. године.

ЕКОНОМИСТ 3

|