Економист

a

~

1) дрво а) гориво – 479,477.882 кгр. 157,819.121 дин. 6) грађа 968,611.916_, 1.525,386.933, 2.) жељезнички прагови а) букови 509.750 KOM. 22,113790_, 6) храстови 459.016 „ 28.250.770 , 3.) израде од дрвета 7,919.264 кгр. 28.698.039 4) екстракти за. штављење 10,862.418 кгр. 09,532.771 ,„ 5.) Танин 2,905.330 кгр. 29,855.792 _,

Укупно 1.875,817.216 Дин.

према целокупном извозу од 8.485,579.758 дин. (или динара 7.220,869.828 у првих 11 месеци 1924. године). Ако овој суми прибројимо још и остале шумске продукте, који су под разним ставкама царинске тарифе као на пр. производи сухе дестилације, четкарске, плетарске и ситарске израде, целулоза и њезине прераде, те предпоставивши да извоз последњег месеца 1924. неће знатно заостати за пријашњима, — то ће експорт шумских производа у тој години прекорачити 2 милијарде дин. те се приближити једној четвртини свеукупног извоза.

То је сума, која с искреним весељем напуња све припаднике ове привредне гране, који у нашим шумама иу своме раду виде велико јамство за одржање активности наше трговачке билансе.

И доиста, тко би по овом прогресу експорта нашег дрвета правио закључке, тај би добио врло ружичасту слику о стању наше шумске привреде. Но тко мало завири и иза кулиса ове привредне гране добиће дојам, да та слика није истинит одраз правог стања и прилика, а добар познавалац околности прије ће окрстити ово стање напрезањима тешког болесника, који преживљује кризу.

Наша шумска привреда, а нарочито две гране њезине — шумска трговина и индустрија — налазе сеу критичном стању које би могло врло брзо прећи и на трећу грану, на шумарство у ужем смислу. Крахови великих шумских предузећа, ограничавање рада у вези с отпуштањем радника у великом броју, новчане потешкоће мало не свих подузећа ове струке, слаб интерес и неуспеси дражба, које су одувек показивале велико занимање и на којима је получиван велики проценат наплате — све су то знаци кризе, што већ годину