Економист

конски прописи који би били противни овоме закону.“ Да ли је Закон о сеоским дућанима или да ли су поједини његови прописи противни Закону о радњама»

Узевши Закон о сеоским дућанима као целину, његова битна карактеристика су, као што напред споменусмо, она два ограничења. Међутим Закон о радњама сав је прожет духом слободне трговине, слободне у сваком погледу, како у погледу места у којима могу постојати трговачке радње, тако и у погледу предмета којима се могу бавити. Он дакле претставља сушту противност Закону о сеоским дућанима.

Ипак може се поставити питање: није ли наш законодавац мислио, да се сва та слобода у трговини односи само на трговину у варошима и варошицама, а не и на ону у селима2 Да мало изближе размотримо како се односе прописи Закона о радњама према она два ограничења у Закону о сеоским дућанима.

Прво, оно ограничење у погледу „четири сата растојања“. За вароши и варошице Закон о радњама није прописао у томе погледу никакво ограничење т. ј. трговачке радње, наравно, смеју да постоје у свима варошима и варошицама. То додуше није нигде изрично наглашено, али се само по себи разуме. Настаје онда питање: зашто се тај исти принцип, који је додуше прећутно али тек установљен за вароши и варошице, не би односио и на села, када се у чл. 1 Закона о радњама, као што споменусмо, изрично вели, да се тај Закон односи и на трговачке радње у селимар Затим чл. 8. алинеја прва прописује: „Власник радње може у месту свога становања или ван њега имати више радионица или про давница и по вољи их премештати.“ Шта значи ова последња одредба: „и по вољи их премештати“ 2 Па чл. 30. који гласи: „Радње трговачке и занатске могу се подизати у варошима и варошицама само у варошком реону, а у селима општински суд са одбором одредиће такође нарочити рсон, у коме се оне могу подизати“. Нигде, ниједном речју да се наговести специјалан режим трговине на селу.

Најпосле, како да се иначе разуме чл. 23. последња алинеја, који гласи: „Трговачки агенти са стране, који желе примати поруџбине од оних који немају протоколисаних фирми, морају такође имати протоколисану фирму“. Зар је