Економист

страну како је то баш учинила француска јуриспруденција, питање се може поставити начелно како могу судови да утврде такву одговорност, кад у грађанским законицима не постоји још начело одговорности за ризик и никакав спепиалан закон о одговорности послодавца. У почетку узело се, да је радник ступио на посао у једно предузеће под једним прећутним уговором (гарантним) да ће му послодавац у несрећном случају пружити накнаду штете, одн. да му послодавац гарантује физички интигретитет. Ово помаже етичка и социолошка квазиуговорна концепција којој уговор служи као једно техничко срество да изрази своју етичку и социолошку концепцију о узајамној зависности (солидарности) људи у опште. Јер таква концепција може да нађе примене пре свега у односима послодавца и радника. У ствари, међутим, ако је реч заиста о случају, онда се не може узети да и о њему може постојати такав уговор: то спада у област слободе. Оно, о чему може бити речи, то су „оправдани“ захтеви радника, његова „очекивања“ или „социалне претпоставке“ (разуме се, под данашњим социалним условима и правној свести). М то, као што смо показали, има извесног значаја при интерпретацији закона. Социално, међутим, тиме се постиже много, јер се тиме отвара пут новој, вишој правди и новој правној свести. Фикција, која има значаја и у другим социалним областима, има га и овде.') Ђ. Тасић.

у и >) В. Историски преглед код Плапиола, ор. с. — Салеј (ор. ст, ст. 439) спомиње као претставнике идеје гарантног уговора или ризика на уговору, како он то каже, М. 5Зашсјејебе-а и М. Зашлеба. Овај последњи сматра да је послодавац гарантовао сигурност лица чију је услугу најмио, као што кочијаш, додаје Салеј, одговара за предмете, које преноси. O значају квазиуговорне теорије BHAMH KOJL Byrmea (C. Bougilć, Le solidarisme, chap. III, нарочито seci. II}. Иначе у социологији су познати привидни облици једне институције, на пр. привидни облици отмице (в. Отмице, добеглице и трагови куповине девојака у српског народа, од Ог. М. В. Смиљанића, Глас српске краљевске академије | ХТМ, 1901, други разред 40, нарочито ст: 202, 205 и 212. У овој расправи, лепој према времену кад је изишла, пропуштено је да се ствар посматра са гледишта социалне функције коју врше привидни облици. Она, изгледа, у томе је, што се у истој, старој форми развија нова материја (садржина), као и у праву код квазиуговора у горњем случају).

!) В. неке интересантне узгредне опсервације немачког социолога Макса Вебера (Мах 'Међег, Rechtssoziologie S 8, cr. 507. Ono memo чини ТУ Kapitel, Abteiluug III, Тлејегипа 3 Tibingen, 1922.).