Економист
60
Порезивање страних тртовачких путника и агената — по одредбама трговинских уговора.
У погледу на горе истакнуто питање налазимо у разним трговинским уговорима две разне, у основи неједнаке одредбе.
По једним уговорима, трговачки путници и агенти из једне уговорне стране ослобођени су од свих непосредних пореза за послове које би обавили у областима оне друге уговорнице. Тако на пр. били су, према одредбама предратног уговора, трговачки путници и агенти из Немачке ослобођени од непосредних пореза за послове закључени у области АустроУгарске Монархије. Обрнуто, уживали су исто ослобођење трговачки путници из Аустро-Угарске.
Супротно овоме налазимо у другим уговорима (швајцарским, шведским, норвешким, данским, руским и т. д.) одредбу, по којој су страни трговачки путници били увек порезани за послове закључене на територији дотичних држава. Тако на пр. били су немачки трговачки путници увек порезовани за послове закључене у Швајцарској.
Кад се има на уму, да свака уговорна одредба има или бар треба да има — свој газоп Фебе, онда је и умесно и потребно запитати се: какви су то разлози могли диктовати овако неједнако решење за једно и исто питање»
Одговор на ово питање није тежак, ако се узму у посматрање привредне, поглавито трговачке прилике у појединим државама. Посматрање конкретних трговачких прилика у појединим државама довешће нас до следећег закључка.
Државе, чији су трговачки путници и агенти врло активни у областима других држава, тежиће увек томе, да се у трговинске уговоре унесе одредба о узајамном ослобођењу трговачких путника и агената. Оваква тежња је код њих сасвим оправдана: губитак у пореском приходу, који оне претрпе ослобађајући туђе трговачке путнике од порезе у својој земљи, увек је мањи од оне порезе, коју би њихови трговачки путници имали да плате за послове закључене у иностранству, — тако да правни реципроцитет који оне овде дају, значи у пракси чист добитак за њих.
Сасвим друкчије стоји ова ствар код држава, чији трговачки путници нису у довољној мери активни на туђим пи-