Економист
72
Видимо дакле да оваква друштва наилазе приликом оснивања на тешкоће двојаке природе: формалне законске и, да се тако изразимо, финансијске тешкоће приликом уписа акција. Али њихов непосредни циљ: да рационално искоришћују ратну оштету досуђену акционарима, и посредни: да поправљају курс обвезница ратне штете, чине те подухвате симпатичним.
Ипак, чини нам се, да би се оба та циља могла извести на један економнији начин и за ратом оштећене повољнији. Тај начин, који није нов, већ опробан, јесте да се ратом оштећени удружују у задруге. Преимућство задругарског облика над акционарским изгледа нам у овом случају очевидним, нарочито кад се узму у обзир све законске олакшице (нарочито у погледу такса и пореза) које би законодавац сигурно дао таквим задругама, а које не може дати једном акционарском
„друштву, па ма оно имало у главном исти циљ као и задруга
пошто се акционарска друштва, по нашем закону сматрају
увек, без обзира на њихов циљ, трговачким друштвима и
пошто се друштвени удели, акције, могу отуђивати, те према
томе могу доћи и у руке лица која нису ратом оштећена. M. Bb.
Наводна Банка у 1924.
Наша новчанична банка највише се бавила, у току прошле године, питањем каматне стопе. Као одговор на тражење нових кредита и на захтеве да се изиђе из новчане кризе, дошло је као најважније: да се притежу новчани заводи, који по мишљењу банчине управе, доста доприносе скупоћи кредита и тешким кредитним приликама у земљи. Бојати се само, да с водом из корита не избацимо и детег
На прошлогодишњем збору акционара банчиних, управи су сугерирана нека питања, која она није ни покушавала да реши у току године. Тако је покренуто питање емигрантских заштеђевина, о чему се говори у тач. 11. члана 19. банчиног Статута. Да је ова ствар актуеална и важна, доказ је у томе што је шира јавност, а нарочито привредна штампа, доста говорила о томе. Даље, у септембру пр. год. приређена је у Загребу једна велика анкета о исељеничком питању. Једна важна тачка у програму рада била је она о капиталима наших печалбара из Америке. Најзад, разни листови нашег троименог народа, који излазе с оне стране Океана, на дугачко