Економист

културну технику; 7. рударских и то-, пионичних инжињера; 8. инжињера за | шумарство; 9. инжињера за техничку | кемију; 10. геометара. |

Хонорарне одредбе су неопходно по- | требне свим инжињерима, архитектима, геометрима, вештацима, подузећима и сопственицима грађевина. Могу послу-

БЕЛЕШКЕ.

Обавезна штедња. — Колонијална | Банка у Београду завела је једну но- | вину у погледу примања улога на штед- | њу. То је обавезна штедња, т. ј. ула- | гач се обавезује улагати сваке недеље одређени улог, који мора бити стално исти, за време од 2—20 година.

Ако неко престане улагати, дотле уложена сума се враћа. Ни у ком случају улагач ништа не губи. Међутим, ако улаже само по 10 дин. недељно добија на крају пете године 3.050. динара, а на крају двадесете године 22.400.— Сразмерно тиме, кад се улаже 50 дин. недељно, добија се после 10 год. 37.500 а после 20 године 126.000

дин. Таблица је срачуната математички

жити и свима привредним корпорацијама, властима и судовима.

(С унификацијом хонорарних одредаба за целу Краљевину учинили су југословенски инжињери важан и знаме-

| нит корак напред на путу до консоли-

дације наших економских одношаја.

и на први поглед изгледа рентабилније за улагача, него и само осигурање.

Колонијална Банка је предратни београдски новчани завод (основана 1910) уплаћени капитал износи 1,000.0000 динара. Вредност њене зграде води се по билансу за 1923. годину 1,955.218 динара а вреди много више. Улози на штедњу износили су 3, 844.673 (крајем 1923). Дивиденда за обе последње године 259.

По билансу за 1924. улози на штедњу износе 5,879.961. Вредност зграде непромењена. Међутим, приход од непокретности износи 729.572 динара (око 359). Чиста добит 350.000 динара или 35 од сто.

Моле се прешплашници који још нису измирили прешплашу за прошлу годину — а шаквих има око 400 — да то учине у

најкраћем року иначе ћемо

обуставити даље шиљање

„Економиста“.