Економист

164

мове даје у златној валути — ми ве-! рујемо да би и приватна иницијатива за подизање станова кренула у напред. Ако би при томе и државала и самоупррвна тела вршили своју дужност у решавању социално — економских проблема, кризе станова могло би у брзо вестати и грађевинска делатност би напредовала природним темпом, према развитку и напредовању градова“.

Односно јавних радова умесно се напомиње, да спорост државне администрације и немање кредита и новаца јако компромитују саму државу, а предузимаче осетно штете.

Врачарска Задруга о девалвацији.

Редован годишњи збор акционара био | је 15. овм. Извештај управног одбора сваке године посвећује пажњу по једном | актуелном питању из области банкарства. Мишљење Задругино је у толико интересантније, што је у управном одбору њеном и г. д-р В. С. Вељковић, бив. Министар Финансија.

Овога пута говори се опширно о књижењу непокретности, с обзиром на за-| Кон о акционарским друштвима. У билансе банака, на тај начин, уносе се разне врсте динара: предратни (приближни злату) и папирни, садашњи, Све | те разне вредности не би се могле ни | сабирати, јер нису равнородне количине. | Међутим, ако би једно акционарско друштво покушало да спроведе изједначење тих вредности, пореска би се власт умешала и сматрала ону разлику између садашње и предратне вредности динара као приход. У случају продаје, порески органи, са свим погрешно, сматрају то | као добит и порезују је.

По мишљењу Задругином, најбоље би било да се у билансе уноси прометна вредност објекта (непокретности и хартија у вредности). Затим се са свим умесно примећује, да би тада н олнос дивиденде према капиталу и резервама био тачније изражен, те дивиденде не би изгледале велике, нити би шира публика имала утисак да новчани заволи много зарађују.

И у низу тих идеја даје се напрт једног правог биланса, па се онда овако завршује:

„Ако би се доцније десилода се вредност динара знатно повећа, те прометна вредност објекта у извесној. мери смањи, онда би друштва била дужна да ту разлику допуне из фонда за разлику у вредности динара, исто

се и

| онако као што се разлике у курсу хар| тија од вредности полуњавају из фонда

за разлику курса хартија од вредности.

' Само што ми сматрамо да таквих већих

промена у прометној вредности објејеката неће бити бар не у колико би те промене биле рефлекс великих промена у вредности динара. Динар се, у догледном времену, неће моћи вратити на његову првобитну, предратну вредност него ће се, више него вероватно морати девалвираши, мн то ако не баш по данашњем курсу, а оно ту негде у близини дандшњега курса. А са стабилизацијом динара биће уклоњен и главни узрок за, макар н при видну, промену у вредности имања“.

Као што је познато, г. д-р Вељковић био је министар финансија онда, кад је извршена замена круна за дннаре у размери 14. Сада опет тачно мисли, да ће девалвација бити „негде у близини данашњег курса“, — веро-

| ватно_ на 10.