Економист

182

твима. Он је за сада ограничен с једне стране на велевласнике, с друге стране на задругарство. Ми још немамо правог замљорадничког синдикализма. У последње време почињу се удруживати произвођачи шећерне репе у Банату. Свити покрети, синдикални и задружни, код нас су још увек само локални и слабо повезани међу собом. Њих ипак ваља пратити будним оком, и допринети њиховој теориској и практичној ориентацији. Први корак томе јесте упознавање чињеница у другим земљама.

јадранске железничке тарифе.

од М. Тодоровића.

У току последње две године проблем јадранских железзничких тарифа био је предмет дискусије на неколико железничких конференција. По истоме питању закључене су, и две

међународне конвенције — једна између Италије и Аустрије у јануару 1923, друга између наше Краљевине и Италије у августу 1924, — а постоји предлог, истакнут и марљиво по-

државан од Италије, да се сличне конвенције закључе и са Маџарском и са Чехословачком. С обзиром на значај који се овом питању придаје, и који оно, добрим делом, и заслужује, потребно је да се у нашој јавности о њему мало опширније проговори.

Проблем јадранских железничких тарифа постојао јеи пре рата, као једна важна и значајна мера у оквиру аустроугарске Привредне Политике. У Привредној Политици бив. Аустро-Угарске Монархије била је и сувише јасно изражена тежња, да се фаворизира саобраћај преко Трста и Ријеке, т. ј. преко домаћих пристаништа, на штету, саобраћаја преко туђих пристаништа, а специјално на штету саобраћаја преко немачких пристаништа у Северном Мору. Му низу мера предузиманих у том циљу долазе и јадранске железничке тарифе, т. ј. специјалне тарифе са сниженим подвозним ставовима за робу која се увозила и извозила преко Трста и Ријеке.